Говорити „Не“ «Дан за даном из сазависности»

 Мелоди Битти

Говорити „Не“  07 Аугуст. 

За многе од нас је сложено произнети ту реч, која је тако кратка и најпростија за написати. То је реч «не». Напред! Реците громко: «Не». «Не» – је једноставна реч но тешко ју је рећи. Ми се бојимо да нас људи неће волети, или да ћемо имати осећај кривице. Можда смо ми у убеђењу да добар радник, дете, родитељ, супруг или хришћанин никада не говори «не». Проблем је у томе што, ако не научимо да говоримо «не», то ћемо престати да волимо и себе и те људе којима све време желимо да угодимо. Ми чак можемо да кажњавамо друге својом увређеношћу. Када ми говоримо «не»? Тада, када је «не» – то што подразумевамо. Када се учимо да говоримо «не», ми се учимо да не лажемо. Људи могу да нам верују, и ми можемо да имамо поверења у себе. Многе различите, лепе ствари, происходе када почнемо да говоримо то што подразумевамо. Ако нам је страшно тешко произнети «не», то можемо да задржимо одговор, одемо у страну, прорепетирамо ту реч, затим се вратимо и кажемо «не». Нисмо дужни да прибегавамо дугим објашњењима наше одлуке. Када умемо да говримо «не», ми умемо да говоримо «да» нечему доброме. Наше «не» и «да» почињу да примају озбиљно. Стичемо контролу над собом. И нама се открива тајна: испоставља се, није тешко рећи «не».

Данас ћу да говорим «не» ако је то то што хоћу да кажем.

 

Хоћу да напоменем као преводилац, да је текст намењен, као и остали чланци из књиге Мелоди Битти, онима који су одраслим у дисфункционалној породици и који имају проблем да кажу «не» ако их неко нпр. присиљава, културно или не, на нешто са чим нису сагласни, и од чега им је лоше. То је исто једна врста претераног човекоугодништва, и то из страха, а не из хришћанске љубави. Уопште се не ради о томе како не треба помагати другима. Извините и хвала што пратите сајт.