Емоционална зрелост – питања и одговори

 

Аутор: Kосјенка Мук

Недавно сам имала занимљиву филозофску расправу о томе што уопће значи зрело понашање и зреле емоције те по којим (и чијим) се то критеријима одређује. Осим критерија које сам већ навела у чланку „Емоционална зрелост“ – дакле: интензитет емоција примјерен ситуацији, непостојање потребе да се понизи друге (што значи и непостојање токсичних увјерења о самима себи), преузимање одговорности за властите емоције, конструктивно изражавање те осјећај да нас емоције мотивирају умјесто блокирају, овђе бих то надопунила још и сљедећим аспектима:
У здравом, одраслом стању нема црно-бијеле перцепције. Способни сте примијетити пуно различитих аспеката одређене ситуације – не само властиту него и туђу перспективу, могуће узроке ситуације, могуће посљедице свог понашања – те своје понашање прилагођавате свакој појединој ситуацији умјесто крутих ставова и црно-бијелих идеја о томе тко је „крив“ и што би „требало“.

Преузимате одговорност за своје понашање, али не и за реакцију друге особе. Дакле, изражавате своје осјећаје, увјерења и потребе на конструктиван начин, искрено али с поштовањем, те немате потребу осјећати се криви или одговорни ако друга особа на то реагира неугодно.
Незрело понашање значи тражити у другима узроке својих емоција те их окривљавати и критизирати (било активно, пасивно или у себи). Исто тако, незрело понашање значи аутоматско испуцавање било каквих ријечи које нам падну на ум, без да претходно размислимо је ли то разумно и одговорно.

Немате потребу за контролом над ситуацијом и другим људима. Важнији вам је властити интегритет од контроле, те знате да се можете носити с туђим реакцијама и да ваше самопоштовање и срећа не овиси о другим људима. Бирате оне ријечи којима се можете најискреније изразити, умјесто оних за које се надате да ће постићи жељену реакцију од других људи.
У незрелом стању, осјећај да овисите о другим људима (материјално или емоционално) изазива осјећај немоћи, љутње или горчине, чији узрок приписујете другим људима. Покушавате наћи рјешење извана – контролирањем других људи – умјесто изнутра (радом на својим емоцијама и самопоштовању, на развоју креативности и иницијативе ако је потребно материјално се осамосталити). Потреба за контролом надвладава поштовање, толеранцију или суосјећање према другима.

Знате поставити своје границе. Чињеница да вјерујете себи да се можете заштитити чини да сте толерантнији према другим људима и опуштенији у њиховом друштву. У незрелом стању, не осјећате се способни да јасно поставите границе, те очекујете од других људи да се прилагођавају вашим осјећајима и потребама без да их уопће изразите.

Суосјећате с другим људима, разумијете њихову перспективу чак и ако се не слажете с њом. Притом доживљавате друге људе као снажне и способне да преузму одговорност за свој живот, умјесто да их видите као слабе и покушавате преузети одговорност на себе.
Да ли то значи да се морам стално прилагођавати другима?

Никако. Имате потпуно право одлучити о томе што вам одговара, а што вам није прихватљиво. Разлика је у томе да, ако и одлучите да неке особе не желите у својој близини, преузимате одговорност за ту одлуку умјесто да је „подгријавате“ критицизмом, омаловажавањем других људи или играма жртве.

Значи ли то да не смијем изразити своје осјећаје спонтано, јасно и гласно?

Не. Прочитајте још једном пажљиво горње критерије, посебно другу ставку. Разлика између зрелог и незрелог изражавања је да из зрелог става нећете одмах испуцати прво што вам падне на памет, јер сте свјесни да су те, обично грубе и повређујуће ријечи, оно што сте као ђеца учили од нездраве околине. Радије, погледат ћете у себе да провјерите што стварно осјећате и желите изразити испод оног површинског, обрамбеног слоја љутње и окривљавања. Kад можете освијестити оне смиреније, дубље и сложеније емоције те узети времена да нађете одговарајуће ријечи, онда можете бити уистину спонтани на одрастао начин. Тада можете бити директни и јасни колико год хоћете.

Значи ли то да губим способност интензивне среће и опћенито интензивних емоција?

Неугодне емоције ће вјеројатно постати мање интензивне, што је за већину људи управо оно што желе. Интензивна, црно-бијела срећа често може бити ђечји став, али будући да она у правилу не носи нежељене посљедице, нема потребе да то мијењате. Сасвим је у реду да неки дијелови вас остану ђечји, ако су конструктивни и креативни, ако нису повезани с токсичним увјерењима о себи и другим људима.

С друге стране, како учите виђети све више аспеката свијета око себе, могуће је и да ваша срећа постане мање екстремна, али сложенија и богатија. То је попут разлике између колача који садржи толико шећера да слаткоћа надвладава све остале окусе, те колача који садржи мање шећера, али то надокнађује богатством других зачина. На крају, то све овиси о укусу. Имате могућност избора.

Али мени се чини да све то горе значи да се од мене очекује превише смирености и одмјерености, а премало страсти и животног интензитета!

Не мора бити тако. Ако сте по природи екстровертирана особа, емоционална зрелост не значи да ћете ођедном постати интровертирани. Екстровертирани људи често имају дојам да интровертима недостаје страсти, што није тако – једноставно се та страст другачије доживљава и изражава. Интроверзија / екстроверзија нема везе са емоционалном зрелости. Ако сте екстравертирани, можете и даље уживати у интензивној стимулацији и комуникацији, док год своје емоције и ставове не намећете другим људима, док год сте толерантни за различитости и док год можете одабрати властите ријечи умјесто понављати излизане фразе оптуживања и критицизма.

Kао што смо раније успоредили различите врсте среће с колачем, тако екстроверзију можемо успоредити с уживањем у врло зачињеној храни, док би интровертираност у том случају представљала људе који уживају у благим окусима. Нити једно од тога није добро или лоше – све док уважавате туђе укусе умјесто да им силом гурате фефероне у уста, нос и уши, очекујући да им се то свиди.

Тко уопће одређује које су емоције „примјерене ситуацији“? Да ли то значи да је већина у праву и да се морам прилагодити већини? Или то значи да се поједине особе постављају као ауторитети изнад свих осталих?

Нити једно нити друго. Премда често нема јасне границе, као што нема јасне границе између зачињеног и незачињеног, неке индикације могу вам дати остали критерији зрелог понашања: препознавање многих аспеката сложене ситуације, разумијевање других људи, поштовање према себи и другима те преузимање одговорности. Нема математичке формуле за зрелост, али ако обраћате пажњу на све ове аспекте, можете добити прилично јасну слику што то значи.

Још неке битне индикације можете наћи у посљедицама свог понашања. Да ли ваше понашање резултира унутарњим миром, равнотежом, складном комуникацијом с другим људима и колико-толико складним односима, посебно с блиским људима и онима који вас добро познају? Или резултира узајамним незадовољством, свађама и манипулацијама? Наравно, увијек постоје људи који ће и на зрело понашање реагирати неугодно, али они су у мањини.

Сљедећа индикација је колико суосјећате с другим људима. Да ли сте фокусирани на себе те своје осјећаје постављате испред осјећаја других људи, или видите друге људе и њихове осјећаје као равноправне својима? Цијените ли труд и оно што добивате од других људи, или примјећујете само оно што ви дајете? Знате ли наћи средину и равнотежу онда кад је то могуће, те мирно прекинути однос ако то није могуће?

Још једна битна одредница је искреност према себи. Већина људи (осим психопата, али урођена психопатија је прилично ријетка) осјећа инстинктивно унутарње упозорење ако је наше понашање себично или повређујуће за друге. То осјећамо зато што као врста посједујемо урођену емпатију. Да ли слушате тај глас? Да ли обраћате пажњу на осјећаје који вам шапћу да можда нисте били праведни или искрени у одређеној комуникацији? Можете ли послушати све своје унутарње гласове и онда смирено одлучити који од њих вам се чине претјерани и поједностављени, а који узимају у обзир ширу перспективу?

Напослијетку, зрелост и одговорност није нешто што нам било тко има право наметнути, него наш властити одабир ради властите добробити. Одабиремо понашати се зрело не зато да би испуњавали туђе критерије, него зато што желимо бити квалитетна особа, имати испуњен живот и здраве односе с другим људима. Одабиремо зрелост из љубави према себи и поштовања према другим људима. Одабиремо зрелост зато јер предност дајемо дуготрајној срећи над краткорочном угодом.
Ипак, мени се све то чини досадно!

У том случају, можда је проблем у томе што сте научили патњу и неугодне емоције повезивати с љубављу и налазити неку врсту угоде у њима. Због истог разлога, неким људима могу бити досадни односи који не укључују злостављање и драме.

Можда немате довољно искуства испуњења и среће какве вам могу донијети здрави односи, те се вежете за оно мало угоде које успијевате наћи у драми и патњи. Ако не можете чак нити замислити другачију врсту среће, можете осјећати снажан отпор при помисли да се одрекнете оно мало задовољства које вам јест познато. Детаљније о томе можете прочитати у чланку „Везаност за патњу“.

Није потребно да идете у екстреме и покушавате бити савршени. Перфекционизам је црно-бијела перспектива и самим тиме незрела. Неки дијелови нас ће увијек бити ђетињасти. Нитко не очекује да увијек будете савршено разумни, одмјерени и контролирани; све овиси о томе колико ви одлучите да је довољно и какве посљедице желите. Понекад је мало незрелости и неумјерености сасвим у реду, ако сте свјесни тога, ако тиме не повређујете друге те ако имате надзор над својим понашањем умјесто да оно управља вама.

Одлука је на крају увијек и само ваша. Ако заиста уживате у свађама и драми, слободно тако наставите. Само будите свјесни да је то ваш избор и немојте окривљавати људе који ће радије одабрати нечије туђе друштво.

Преузето са http://www.centar-angel.hr/HR/articles/emoc_zrelost_P&O.php

© Kосјенка Мук

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.