Архиве категорија: форум

Помозите да заборавим дечка

 

Форим православних психолога


Аутор: Пуговка 9.8.2015, 17:48


Веома ме боли душа. Немам снаге. Волим дечка а он се изругује над мојим осећањима, а ја немам снаге да поставим тачку. Он ме задиркује дајући ми наду на озбиљне односе – ја се надам и верујем – а потом отказ по стопедесети пут. Унутра у себу осећам огроман бол, све ме притиска страшном силом. Не могу да схватим шта он хоће. Када ме не би узнемиравао и давао знаке пажње, када не би пројављивао интерес, ја би га разумела (не воли ме човек, шта да радиш?). А он ме постојано дира право у срце, срце ми је буквално самлевено.

Те ми је писао о својим девојкама… какву ће да ожени… фото слао… те ме унижава… те поново начиње тему о нашим односима и покушава да се измиримо… и ту опет мења план… а ја се сваки пут надам да овај пут говори истину. Он ме таквим клацкалицама доводи до очајања. Постојано сам у сузама. Не могу да схватим зашто не могу да ме буде баш брига за њега и да му затворим врата пред носом. Једном сам се присилила и прекратила општење с њим, годину дана се нисмо виђали.

Вратила сам се на интернет, но због страха поновног бола не јављам му се и не желоим контакта зато што немам снаге да издржим све те клацкалице „те потребна сам му, те нисам, те хоћу, те нећу“, ја од тога веома страдам… а он напротив све време покушава да сазна како се ја према њему односим, и само што сазна – изчезава, давајући ми до знања да немам чему да се надам и да он са таквом ненормалном никад не би пристао да живи. А ја потом сва лежим у сузама, не могу себи доћи. Не разумем зашто човек такво нешто ради. Шта да радим како би постала равнодушна према њему? Ја сам се тако уморила и тако ми је лоше да више не могу.


Elena Gromova  Аутор: Елена Громова 10.8.2015, 21:36


Пуговка, здраво!
Препиручујем Вам да прочитате материјал на сајту Пережит.ру.

Пре свега требало би да прочитате део «Љубвна зависност»[1]:

http://www.perejit.ru/main/zavisimist

С уважењем Елена Громова.


Аутор: Пуговка 16.8.2015, 21:46


Здраво Елена. Велико вам хвала за одговор.

Само ми реците због чега одмах сазависност?
Ја сам њега отпустила, и то давно, мада и до сада нешто осећам према њему, мени није болно од тога што њега нема у мом животу (мада не одричем да понекад жалим по том поводу, но успокојавам себе тиме, што је њему вероватно боље без мене… и то је све).

И то он тражи односе, а не ја, но он има веома лошу особину – да причињава бол другима старајући се да их увреди речима, уједа за «живу рану» (због тога сам га и отпустила – нисам у стању да трпим изругивања – ето од чега ми је болно, а не од тога што «ја хоћу да овладам њиме и како би он био само мој, а он мене не жели видите» – не – он није моја ствар и ја не претендујем на владање њиме и не насрћем на његову вољу и слободу, ја мислим да, ако би и вас речима увредио човек кога ви волите, вама би такођер било болно (увредили бисте се) – зар је то сазависност? Мени се чини да је то сасвим нормална реакција). Ја страдам од његових увредљивих речи.
Тако да када он тражи општење ја, већ не први пут, од њега добијам увредљиве или ружне речи, не желим да општим с њим, но он као из добрих намера почиње да ме зове и моје срце се смекшава према њему и ја, верујући у то да ће се све средити, излазим му у сусрет, но он нажалост изнова почиње «по старом».

Не разумем зашто човек тако поступа? Можете ли ми помоћи да схватим?
Не гајим наду да ће се он икад према мени односити заиста на леп начин. Фундамента за односе не видим. Ја сам поставила тачку. Жао ми је што је такав. Значи није човек за мене.


Elena Gromova Аутор: Елена Громова 18.8.2015, 15:49

 


Здраво, Пуговка!

Цитата(Пуговка @ 16.8.2015, 21:46)

Само ми реците због чега одамах сазависност?

он се изругује над мојим осећањима, а ја немам снаге да поставим тачку. Он ме задиркује дајући ми наду на озбиљне односе – ја се надам и верујем …
… те ме унижава… те поново начиње тему о нашим односима и покушава да се измиримо… и ту опет мења план… а ја се сваки пут надам да овај пут говори истину.
Он ме таквим клацкалицама доводи до очајања. Постојано сам у сузама.
Ја сам се тако уморила и тако ми је лоше да више не могу.
Тако да када он тражи општење ја, већ не први пут, од њега добијам увредљиве или ружне речи, не желим да општим с њим, но он као из добрих намера почиње да ме зове и моје срце се смекшава према њему и ја, верујући у то да ће се све средити, излазим му у сусрет, но он нажалост изнова почиње «по старом».
Пуговка, то што Ви пишете и јесте форма сазависних односа. То су нездрави односи у којима је неиздрживо налазити се, и из којих је тешко изаћи.
Ви такођер пишете:

Цитата(Пуговка @ 16.8.2015, 21:46)

Ја сам њега отпустила, и то давно….

Пуговка, Ви и сами знате да Ви покушавате себе да натерате да у то поверујете. Но то није тако. Када бисте ви њега давно отпустили, не би било тако болно и Ви не бисте саздали тему «Помозите да заборавим дечка»
Пуговка, ја вам још једном препоручујем да се упознате с материјалом «Пережит.Ру». Тамо можете да комуницирате на форуму с онима који су били у сличним проблемима.

Такођер вам препоручујем да прочитате књигу В. Москаленко «Када је љубави сувише много».
С уважењем, Елена.


Аутор: Пуговка 30.8.2015, 16:02


Здраво, Елена.

Хвала вам велико на одговору.

Да, у праву сте, нисам отпустила.

Реците ми, да ли је реално, налазећи се у зависним (нездравим) односима, превести их у здраве односе?
Не знам да ли је то уопште могуће и реално, ја сам некако покушавала да размишљам о том и све што сам смислила јесте да, чак да је то и могуће, онда је то, с моје тачке гледишта, могуће само при обостраној жељи и при обостраном упорном раду над собом (то је једино што ми пада на памет, а да ли је то реално или не, не знам).
И поставља се заиста питање – постоји ли та обострана жеља.

Без обзира на веома позитиван однос према групи сајтова Победиш.ру и благодарност што постоје такви прекрасни и за душу веома корисни сајтови, форум нељубит.ру ако ћете искрено, не свиђа ми се – кивна сам на њега.

Он уноси лепту у рушење наших односа, зато што су тамо зацикљени људи – у њих – практично у свих – као у некој игри врти се једна те иста плоча «а можда је у питању трећи… сто-посто је у питању трећи… » они су му то тако набијали у главу да му се клин у глави направио – он је искључиво убеђен да код мене постоји неко трећи, и ја их зато трпети не могу – бесна сам на њих, уместо да ствар размотримо, они сваком по седам страница напечатали и брзо обома «У њега (ње) постоји трећи», само ретки јединични случајеви се тамо старају да заиста разумно и адекватно оцене ситуацију – њих је веома пријатно читати и у њих се заиста можеш мудрости научити, а већина дејствују по шаблону – као да раде на штампарском заводу… они чак ни питања не постављају него одмах пресуду изричу.

Мене то раздражуеј. А највише ме раздражује када пише дечко (муж) да је вређао девојку и она је прекратила све односе са њим и објаснила разлог (увреде, непажња, равнодушност) и да такав однос убија све топле односе према њему… он све то поставља на форум, а они опет «нешто је ту чудно… вероватно је у питању трећи» – и то је све – мени од таквих пресуда мозак хоће да прсне, зато што је код мене иста таква ситуација и када би дечко прекратио своја изругивања нада мном, ја се не би бојала да градим са њим односе, но он како се види сматра да поступа исправно (ето ти неверна беднице, прими по заслузи), а ја гледајћи на његово лоше расуђивање још се више одстрањујем од њега. И тако се ми све више и више отуђијемо једно од другог.

Покушавала сам (по мери својих могућности) да докажем своју исправност, а потом ми је тако тешко постало, до суза, и срце само што ми није прсло – више ми је досадило – изменити је ту ништа и никако не могу, постојано се понижавати и доказивати – све је то много ниско (да сам ја бар нешто крива, онда да, ја би просила опроштај и умољавала га, а тако… не разумем због чега на коленима да пузим? Ради чега? Ради тога што су једни убеђивали, а други чак и не знајући истину просто је све прогутао (прихватио)? – некакав апсурд и лудило.
Ја би желела помирити се, но само кад помислим да то тако може цео живот да буде – свака жеља пропада. Једна половина мене хоће обновљење односа, размишљам, када би се према мени односили по-другом онда би све било добро (он се понаша са мном тако зато што је унутра сложио такво мишљење о мени, и мисли да је он у праву у својим закључцима, а у ствари све то није тако), а друга страна видећи апсурдност ситуације, – не жели – зато што се боји – страх је зауставља.

И зато и настају клацкалице – те му поверујем (када се према мени понаша пристојно) и почињем да му се приљепљујем, а он почиње нагло да ме одбија или вређа или пише да се код њега друга девојка појавила (при чему не знам да ли је то истина… да ли то пише из злобе, или стварно има нову везу – но то да је он у последње време у потрази, то је тачно) и ја се због свега тога од њега ограђујем.
Не знам да ли би он тражио другу девојку када не би био тако уверен у своју «правоту» у односу према мени.

Реците молим вас има ли смисла и шансе да са њим градим нормалне односе?


Elena Gromova Аутор: Елена Громова 31.8.2015, 15:40

Цитата(Пуговка @ 30.8.2015, 16:02)

Реците ми, да ли је реално, налазећи се у зависним (нездравим) односима, превести их у здраве односе?Не знам да ли је то уопште могуће и реално, ја сам некако покушавала да размишљам о том и све што сам смислила јесте да, чак да је то и могуће, онда је то, с моје тачке гледишта, могуће само при обостраној жељи и при обостраном упорном раду над собом (то је једино што ми пада на памет, а да ли је то реално или не, не знам).

И поставља се заиста питање – постоји ли та обострана жеља…

Реците молим вас има ли смисла и шансе да са њим градим нормалне односе?

Здраво Пуговка!
Да, то није једноставно, но реално постоји шанса и смисао градити нормалне односе. И то је могуће при жељи само једног човека: Вас.

Само до тога треба доћи. За такво нешто Ви треба да сте спремни на дуг рад над собом са психологом.
А шта ћете после тога да одлучите: да градите са својим младим човеком друге, здравије односе или се растати са њим – то је већ друго питање.
Цитата(Пуговка @ 30.8.2015, 16:02)

Без обзира на веома позитиван однос према групи сајтова Победиш.ру и благодарност што постоје такви прекрасни и за душу веома корисни сајтови, форум нељубит.ру ако ћете искрено, не свиђа ми се – кивна сам на њега.

Пуговка, група сајтова «Пережит» састоји се не само из форума где постоји живо општење, него и из корисних материјала и чланака, на које, надам се, «нисте кивни».
С уважењем, Елена.


Аутор: Пуговка 31.8.2015, 19:34


Здраво Елена!

По поводу рада с психологом, да би се разабрала са собом – та варијанта је нереална – ја просто немам средстава за тако нешто, а књигу коју сте ми посаветовали ја већ читам, – веома ми се свиђа како се Аутор обраћа к читаоцу, а такођер ми се свиђа лакоћа излагања материјала. Хвала.

И користан материјал и чланци групе сајтова «пережит» такођер читам… на њих ја нисам «кивна» )))) ја сам већ писала да су они веома корисни за развој душе и к њима се веома позитивно и благодарно односим.

Много вам хвала за одговор.


Elena Gromova  Аутор: Елена Громова 1.9.2015, 11:14


Цитата(Пуговка @ 31.8.2015, 19:34)

По поводу рада с психологом, да би се разабрала са собом – та варијанта је нереална.

Здраво Пуговка!

Ако немате финансијских могућности да радите са психологом – Ви можете да ступите у удружење анонимних сазависника. То је бесплатно.

Мада «онај ко жели да нешто промени – тражи начине, а онај ко не жели – тражи разлоге (оправдања)»…))

Можда да нађете могућност отићи бар на први састанак са психологом или да нађете психолога или психолошки центар где су пријеми бесплатни или где је опција да се остави прилог колико ко може.
С уважењем, Елена


Аутор: Пуговка 6.9.2015, 23:27


Здраво Елена!

Ево читам књигу и полагано анализирам (размишљам, расуђујем) и нелетела сам на ове речи.

Као и свака добра особина, будући доведена до крајности, трпљење се може превратити у своју супротност. Неке жене трпе чак и те мужеве који разрушују њихов живот у духовном и физичком смислу. Једно са другим је везано. Настављати живети у таквим условима је све равно што и наивно маштати: «Ех, кад би…» «Ех, кад би он престао тако да се понаша! Ех, када би он постао њежнији и пажљивији према мени!» Између осталог «ех, кад би…» – је омиљена фраза жртава. Ако се код тебе моја девојчице, појављују такве мисли, сети се, да ниси можда такво нешто осећала у детињству: «Ех, само кад мој отац не би пио!» А сада размисли да ли су се некад оствариле те маште. Нису. Оне се неће остварити ни сада. Немој бити наивна. «Ех, кад би…» се никада не остварује. Ако су те већ односи привели ка таквој мисли, знај: све иде лоше и биће још горе.«Како можеш да будеш тако жесток?!» – често је узвикивала једна моја познаница, но чак ни мисао о разводу с «таквим жестоким» човеком није допуштала. У ствари она је замрзла своја нежна осећања, постала је слабоосетљива на вређања, затворила је канале по којима је к њој долазио душевни бол. То јој је помогло да преживи. Природа ју је наградила изграђеним у подсазнању механизмом обезбољивања (анастезије). То је механизам који делује на начин – не осећати уопште ако је осећање везано с болом. Психолошка анастезија. Та «анастезија» је помогла да се сачува њен брак, давао је утисак њене преданости (мужу, браку). Но то ју је учинило емоционалним инвалидом. У општењу с њом су постојале само емоције као што су гнев, мржња, злоба, досада, горчина, разочарење. У њеном емоционалном спектру није остало места за нежност, ласкање, очараност, дивљење, хумор, стидиљивост, и на крају крајева, љубав.

Из књиге В. Москаленко «Када је љубави сувише много».

То је управо оно што са мном просходи! Како ми је све то блиско и како све, као да је о мени писано. Ја сам до сусрета с њим била савршено други човек. Управо нежна и умиљата, а у општењу с њим сам се тихо почела превраћати у емоционалног инвалида!!!!! Но Слава Богу, још се нисам коначно превратила у њега и остало је још мало топлине и њежности у мени, но посла над лечењем душе је нажалост много!
Не желим да за све њега окривљујем, и не стремим се да себе оправдавам – сада ја, пре свега, желим да се разаберем, како да научим нормално да живим, а не да тражим кривца – криви смо обоје!!! то је и тако јасно – но ја сам у већој мери крива пред собом – зато што сам предала саму себе!!
И Слава Богу што сам послушала савете мудрих људи (и раније, до вас, и вас између осталих) и мада нисам осећала њихову исправност и била сам сумњичава, но свеједно сам послушала и почела да радим над својом ситуацијом. И мада раније никако нисам могла да нађем то шта ме је држало за њега, данас сам схватила – то је на ничему основана вера у то да ће код нас све бити добро, наивно се надајући «ех, кад би…» да ће та илузија једном постати реалност.

Ето то је то због чега сам се, донекел као и разумевајући да ми ти односи радост не приносе, свеједно због нечега држала за њих, а при том савршено не схватајући «због чега се држим за њих ако ми они не одговарају… и због чега се не могу од њих одлепити? Шта ме држи? Ако ћете искрено, у последње време сам себи често задавал то питање, но не нашавши одговор, сматрала сам да ме то љубав држи поред њега. А то није истина. Нећо да одричем своја нежна и добра осећања према њему – они су заиста постојали – и заљубљеност и њежност и самоодрицање и жеља да са њим поделим нешто светло и радосно и да му помогнем, но они су на жалост уништени (у односу према њему).
И читајући те речи «Ако су те већ односи привели ка таквој мисли, знај: све иде лоше и биће још горе» и размишљајућжи над њиховим смислом – схватам да ја са њим више не желим да имам никакве однесе. Наивно је и глупо мислити да они могу бити добри – то је илузија.

Огромно вам хвала за помоћ! Дуго је трајао мој пут к почетку оздрављења, но тек сада почињем да осећам да оздрављење почиње.
Узгред речено, чак је добро испало што су га форумчани од мене одбијали, типа не везуј се за такву свакакву, намазану (тј. такву каквом ме је он њима описао) – раније сам се дивљачки вређала на такве ствари, до суза, а сада разумем да је све произашло тако како је и требало – успело је, форумчани, и сами не знајући, спасили (оградили) су мене од њега, а не њега од мене. Слава Богу за све! И вама сам веома благодарна и свима ко ми је помогао по том питању!!!


 

Elena Gromova  Аутор: Елена Громова 7.9.2015, 13:28


Здраво Пуговка!
У Славу Божију! Искрено се радујем што сте на крају нашли и изабрали прави пут!

Желим Вам смелисти и мудрости у дубоком раду над собом!

Бог да Вам је у помоћи!
С уважењем, Елена


[1] https://poznajsebe.wordpress.com/2014/07/03/ljubavna_zavisimost_kao_podmena/

http://dusha-orthodox.ru/forum/index.php?showtopic=2899

Муж пије – не знам шта да радим.

ФОРРЕСТ ГАМП – мала социјална мрежа

 Аутор: Irinka

Објављено:  (6 аугуст 2015 у 01:28)

Блог: Помозите ми

Здраво свима. Хтела бих Вас замолити за помоћ, код многих oд Вас је вероватно слична ситуација као и код мене. С мужем живим 17 година. Напијао се и до свадбе, но нисам мислила да ће то тако да буде. Нико ме није ни упозорио. Волим га и даље само што осећање почиње да се притупљује. Вероватно ће према мени полетети камења, казаћете сама је изабрала, то нико и не оспорава, но молим вас, мени је и тако тешко, немам са ким да поговорим, постојана депресија и сузе. Свих 17 година муж се периодично опија.

После друге смене пије са колегама и дешава се да долази кући тек пред јутро. Може да код друга остане по два дана. Но описаћу последњу годину. Пиће – то је беда… Може током недеље да пије помало, а у петак да почне и до недеље да се не трезни. Било је случајева да до понедељка, до ручка, није могао да устане на посао (с посла га још нису истерали). У те дане може да оде и да тамо негде са неким пије. Месец дана назад је обећао да 100 дана неће уопште да пије, издржао је свега месец дана, за тај месец ни једном се нисмо свађали. После тога када је узео да пије није знао стати, рекао ми је да се њему такав живот не свиђа, и да ће он да живи тако како се њему свиђа, и он неће да престаје да пије, и уопште он сву недељу чека викенд да би се напио.

Схватила сам да не могу ништа да урадим и да се ситуација неће изменити. До тада сам све испробала и викала, свађала се, ћутала, молила, плакала. Бесмислено, све један те исти одговор, а шта сам ја то урадио, осим што сам попио. А бива да пије по 2 – 3 дана у које уопште не бива с породицом, ја сама с децом седим кући зато што ће он доћи пијан и ако ме не затече кући, не смем да се вратим. Када пије губи интерес к породици, са децом уопште не општи и са мном такође.

Последњих 7 дана – у уторак је узео три флаше, потом у четвртак једну и у петак 3, у понедељак 6 флаша и додао вотку, а у уторак је изашао са посла и пио, дошао је у 4 навече пијан, његовој мами је био рођендан, а он јој није чак ни честитао зато што је пио. И опет, по његовом речима, он ништа страшно није урадио. Помозите молим вас, мени је потребна помоћ да би се избавила од сазависности, уморила сам се и постојано ми је присутна депресија. Можда је у кога још тако било и да се спасио од тога. Хвала свима.

Коментара(61)


  Zhanna 6 аугуст 2015 у 02:09

Здраво, Irinka  Ја сам Жанна, жена алкохоличара.

«Можда је у кога још тако било и да се спасио од тога.»

Ти ћеш се вероватно смејати, но тако је било и јесте у свих нас с невеликим нијансама . Сећам се како сам сама пре пола године прилетела овамао, с том истом молбом: спасите, помозите… . Да…., тада ми није било до смеха.

«Вероватно ће према мени полетети камење, казаћете сама је изабрала, то нико и не оспорава, но молим вас, мени је и тако тешко, немам са ким да поговорим, постојана депресија и сузе.»

Исто то  сам се и ја бојала, да ће рећи «сама је изабрала», како смо само све исте  . Но тога се сигурно не требаш бојати и оправдавати се није потребно, све смо ми овде у истом положају. Мени је веома драго што си овде, знадеш, хоћу да ти кажем да су до нас хиљаде жена прошле тим путем и сада се ми можемо користити њиховим непроцењивим опитом, како би живели радосним животом.

Тренутно после скоро пола године у Ал-Анону могу да говорим те речи са увереношћу, а раније се сав мој живот састојао у праћењу колико је муж попио, тресла се пред сваким његовим запојем, тражила сакривене флаше по кући, брррр, страшно је и сетити се :). Сада ја ЖИВИМ , пре сам само преживљавала, не бројим дане до његовог запоја, мени је изнова занимљиво живети и занимати се собом, а мој вољени алкохоличар – он је и сам, испоставило се, у стању да се брине о себи, види како је занимљиво, што се мање ја тресем за њега, то је боље и мени и њему.

Irinka, теби је потребна литература по програму, можеш наћи у твом граду групу Ал-Анон, они вероватно имају, или наручи поштом, адресу имаш на сајту, а док не набавиш, ја сам читала све редом на форуму и писала девојкама, мене су веома силно подржали, потом сам почела да радим по програму 12 Корака, обавезно се присаједини групи, ако има жива група то је супер, ако нема или ниси у могућности да посећујеш, постоји грипа овде на форуму.

Грлим те.


  Taya    6 аугуст 2015 у 08:03

Здраво, Irinka. Моје име је Настја и код мене је до била слична ситуација. Овде се немој бојати никога. Нико те овде неће осудити. Овде се сви радују теби. И радо ће ти сви помоћи. Шта ти можеш да урадиш у таквој ситуацији. Ти можеш само да спасаваш себе. Њега не можеш. У то сам се сама убедила не једном. При том се мој алкос (други брак) напија до таквог стања да се понекад плашим да нећу стићи позвати хитну.

Но само моје спасатељство ничему није привело. Да и више од тога, испало је да сам ја за све и крива. На самом делу све то није тако, сва алкохоличарева оправдавања, сва његова осуђивања – јесте удобан начин оправдавања свог алкохолизма. Он хоће да пије – он ће и да пије. А ти требаш да мислиш о себи.

Почни да примењујеш 12 корака и желим ти добар пут!


  Irinka  6 аугуст 2015 у 08:43

Ја му говорим да је болестан и да треба да се лечи. Као одговор само слушам како ја од њега правим, ни сам не зна кога. Да ја не доносим кући плату и да без њега не бих имала ништа. Само видите, он вероватно заборавља да ја такође зарађујем и то ништа мање од њега. Уговорила сам да купимо кола, мислила сам да ће мање пити, ништа се није променило.


  Fler  6 аугуст 2015 у 08:06

Иринка, поздрав!

Ево адресе група:  град Нижниј Новгород,

група «Надежда»

место: ул. Шевченко, 1 Б

време: четвртак – 18.00

г. Нижниј Новгород,

Група «Вера»

место: ул. Сергеевскаја, д. 25а, Храм Сергеја Радонежского

време: субота – 13.00

г. Нижниј Новгород,

група «Спасение»

место: Сормовскиј рајон, ул. Щербакова,

д. 2а (Воскресна школа при Спасо-Преображенском храму)

време: петак – 19.00

Овде на сајту има твојих земљака. Драги нижегородци , одазовоте се: новичок је пришао!

Шта се тиче «Дуге», за то се обрати администрацији сајта и увешће те у састав групе.

Свеједно вам је пре свега најпре потребно набавити литературу Ал-Анон. То ћете најлакше урадити на групи (реалној, живој), обично тамо постоји литературе у резерви.

Књиге су ти потребне зато што се у групама Ал-Анон (и у «Дуги» такође) ми занимамо по нашим Ал-Аноновским књижицама. Њих је уопште потребно читати сваки дан. Тако да што је пре могућ,е приходи на сабрања у Нижнем.

Желим ти добар попутни ветар!


  ассорти  6 аугуст 2015 у 08:52

Здраво Ирина! Мене зову Љуба, мој муж такође пије))). Знадеш шта ћу ти рећи? Да, оставимо њега, пјаног! Испричај нам о себи! Колико ти је година, каква су ти интересовања, шта волиш и о чему машташ? Ти веома мало живиш својим животом, а веома много његовим. Тренутно, можда, ти о свом животу мало шта можеш да испричаш. Но размисли, како би ти желела да живиш. Због чега да оздрављујеш? Желиш ли да будеш срећна, радосна и слободна (од мушких пијанки, контроле и бројања флаша, које је он испразнио)? Да ли ти сама желиш да живиш пуним животом, независно од тога пије ли твој муж или не? Ако «да», онда welcome! Добро дошла у Ал-Анон!


 Irinka  6 аугуст 2015 у 10:06

Мени је 36 година и имам двоје прекрасне деце. Ја везем гоблене и веома волим свој посао. Жеља имам, само што се све не испуњавају. Хтела бих да путујем. А оздрављивати хоћу зато што сам се већ уморила бити у таквом стању постојано, хоћу да као породица живимо независно од његових пијанки и да не падам у очајање. Да деца не гледају зло и са сузама у очима матер.


  Irinka  6 аугуст 2015 у 10:10

И још хоћу више се смејати и бити своја као и раније.


  Toby  6 аугуст 2015 у 10:27

Поздрав, Irinka!

Радујем се што те видим овде. Ја сам такође жена алкохоличара, мада он тренутно не пије. Но алкохолизам је – болест неизлечива, смртоносна и прогресирајућа. И не подчињава се НИКАКВОМ мом контролу и управљању. Тако да је неразумно на то траћити снагу – боље је бавити се собом. Још више зато што алкохолизам „заражује“ својим безумљем и нас, блиских алкохоличара. То јест, имамо се чиме бавити и без алкохоличара. То не значи да га се ја одричем или да га престајем волети. Ја би рекла напротив, само благодарећи Ал-Анону, ја се учим да га волим, но не да улазим у његов живот, него да живим свој…

Добро дошла!


  ассорти  6 аугуст 2015 у 10:47

Тако, да би се твоје маште оствариле, теби је самој потребно изменити се. Ми се овде мењамо (оздрављујемо) с помоћу Програма Дванаест корака. Тај програм помаже живети једноставније и радовати се животу, учити се правилном односу к проблему. Појављује се здрав однос према животу.

Заиста се мења однос према животу – мења се живот. Тај програм могуће је проћи са наставником, који ће са тобом да подели свој опит проласка тих корака. Сва помоћ је апсолутно бесплатна, добровољна и анонимна. Некада су нама помагали, сада помажемо ми.

Огромну моралну подршку, неопходна знања и опит можеш стећи на групама узајамне помоћи. Обавезно их посети! Мислим да ће, после посете групе – многа твоја питања отпасти сами по себи. Овде такође можеш посећивати интернет сабрања („Дуга“, на пример) и писати своје мисли и преживљавања на блогу. Срећно!


  Irinka  6 аугуст 2015 у 11:08

Огромно вам хвала.


  Аљка   6 аугуст 2015 у 11:41

Ирина, здраво. Ја сам Аља, жена алкохоличара. Радујем се што си са нама. Прими моју подршку. Веруј ми, веома брзо твој живот ће почети да се мења на боље, само не одступај и иди на групу, читај литературу. Добро дошла!


  Irinka  6 аугуст 2015 у 12:25

Хвала Аља! Реците, а како сте се ви одстрањивали од мужа, како се понашати. Последњи пут нисам на њега обраћала пажњу када је дошао пијан, занимала сам се послом по кући. Не звоним му (телефоном) више када је пијан. Не разговарам. Јуче је био трезан, поставила сам му границе и рекла му да нећу више да се нервирам због њега пијаног и да он сам одговара за своје поступке. Да ја имам свој живот и своје интересе. И пијаног га више нећу чекати кући.  Да га ја волим трезног, но пијаног га мрзим.


  Irinka  6 аугуст 2015 у 12:33

Не знам јесам ли правилно поступила. Веома често када ми је лоше читам молитву Оче наш, неиспијена чаша, молитву при породичним несугласицама. Можете ли ми посаветовати какве још молитве могу да помогну управо мени.


  Аљка   6 аугуст 2015 у 17:44

Ја сам се дуго са мужем борила, са његовим пијанаством, а потом сам схватила да сам због свега тога свој живот изгубила, моја деца пропадају. И ја сам се зауставила. Ја га више не контролишем, не преживљавам када се задржао на послу или не долази кући, знам да, ма како се ја старала, то њему неће помоћи. Да сам ја потребнија својој деци и себи.

Схватила сам да не желим сав живот проћердати на контролу мужа, ја имам свој живот, своје интересе. Волим да кувам, да везем, волим да читам и да шећем са децом, имам другарица са којима хоћу да се дружим, имам родитеље поред којих ми је добро. И дала сам самој себи задатак, да се сваког дана занимам свим тим веома важним за мене делима.

Даље, ако муж негде пије, или је опет дошао пијан – ја немам времена за то се беспокојити, ја сам дужна да изађем са децом на улицу, да спремим њима и себи нешто укусно, дужна сам да прочитам главу из књиге, дужна сам да будем са родитељима (добро је што живе близу нас), да поговорим са другарицом, да оплетем бар 4 реда за дан (обично се тим бавим навече, пред сном), дужна сам да будем овде на сајту – читам, пишем ако имам што рећи, накупљати туђи опит, он ми је веома важан и потребан.

Ускоро  ми предстоји прелазак у Омск, тамо постоје живе групе Ал-Анон, чекам то с нестрпљењем, ићи ћу на групу. А знаш, испочетка сам са великим трудом све то успевала, било је веома тешко све то чинити сваки дан, није ми се уопште ништа хтело радити, особито када је муж био у запоју. Но приморавала сам себе. И са сваким даном постајало је све лакше и пријатније живети својим животом!!!

Више не дирам (трзам) мужа када је пијан. Ако је дошао пијан и хоће да прави скандал, старам се да изађем са децом из куће, или му просто говорим да са њим нећу да разговарам, зато што тренутно немам времена (разговарам са мамом, пишем на групи, читам, плетем, играм се са децом – у зависности од ситуације), говорим му да ћу са њим касније поразговарати. И молим се за душевни покој. Иди на групу, пиши овде, занимај се било чим по максимуму, да времена не би остало. И на групу по корацима. Ти си већ пришла овамо! Већ то је здраво! То је већ почетак! Не заустављај се! Сада само напред! Другог пута нема. Ти ниси сама!


  Аљка  6 аугуст 2015 у 17:49

Извињавам се за грешке при писању, пишем с телефона .


  Irinka  6 аугуст 2015 у 18:21

Реци ми како поступати ако се он напио, протрезнио, а сада је већ други дан како не разговара. Ето дошао је са посла, узео ручак и отишао на спорт, чак и не поздравивши се када је дошао. Како се понашати, не дирати га и препустити се струји.


  Irinka  6 аугуст 2015 у 18:23

И хвала вам, сада ћу тако да радим када уђе у запој.


  Аљка  6 аугуст 2015 у 19:03

Не узнемиравај га. Не жели да разговара, нека не говори. Њему је после запоја лоше, осећа се кривим. Њему је нужно да га неко казни, то он очекује, њему је потребно оправдати се пред самим собом, зато он са тобом и не разговара. Он чека да се ти почнеш свађати, он на такав начин хоће да те изведе на конфликт. Ако се поведеш за њим, то ће он и добити казну – ти ћеш се на њега извикати, а добиће и оправдање за свој запој – то ме жена лоша запала, стално виче. Не поводи се, он то и чека, њему је то и потребно.

Запамти – ти ниси крива за његову болест, ти ниси узрок његове болести и ти га не можеш излечити!!! Он има Бога и само са Божијом помоћу он може да престане пити! Ти не можеш помоћи! Не сметај му да учи Своје лекције живота.

Ја у таквим ситуацијама просто мужа не дирам (не трзам), не жели да разговара – нека ћути. Ја се не свађам, не надимам се и не ћутим „увређено“, ја се просто понашам спокојно, спокојно, обраћам се мужу као да се ништа није десило. Не жели – нека не одговара, то није мој проблем, то његова болест тако себи тражи оправдање. А ја, боље о себи да се побринем, собом да се бавим. То је мој опит. Надам се да ће други ученици подсказати шта они раде у таквој ситуацији.


  ассорти  6 аугуст 2015 у 19:13

Аља, читам сада твоје редове и размишљам, како си добро напредовала за то време! Просто се сећам твојих првих писама и упоређујем с тим што сада пишеш, то је небо и земља))) Значи програм ради!


  Аљка  6 аугуст 2015 у 19:33

Хвала))) и сама сам срећна због тога! Ја видим промене, живот је почео да добија боје! Хвала Ал-Анону и свима вама! С нестрпљењем чекам преселење, да пођем на живу групу.


  Irinka  6 аугуст 2015 у 20:36

Такође, хоћу да се тако научим.


  ассорти  8 аугуст 2015 у 08:15

Све у своје време))) нећеш се изменити за један дан, за то је потребно време. Но да би се то време приближило, пут почињи већ сада. На почетку је корисно „с главом“ се забити у Програм. Бог даје фору новичкам и кораке је веома лако пролазити, у једном даху))))


  ассорти  6 аугуст 2015 у 12:38

„Боже дај ми разум и душевни покој, да прихватим то што не могу да изменим, храбрости да изменим то што могу, и мудрости да разликујем једно од другог. Да буде воља Твоја, а не моја. Амин“


  Irinka  6 аугуст 2015 у 12:39

Хвала.


  Irinka  6 аугуст 2015 у 18:58

Још хоћу да сазнам, а када се муж напије и на следећи дан већ не пије како се понашати…? Ја се затварам, ја сам на њега љута и не разговарам са њим, и то се може продужити недељу дана, он такође не покреће разговор, сматра да ништа посебно није урадио. А када дуго не општимо ја осећам опустошеност, осећам се непотребна. И чини ми се да ме он уопште не воли. И долазим до закључка да је вореватно боље развести се. ….


  Irinka  6 аугуст 2015 у 20:29

Хвала за молитву, копирала сам је на телефон.


  Аљка 6 аугуст 2015 у 19:12

Ја сам такође тако реаговала на запоје мужа. Било је пусто, болно и увредљиво. Веома сам желела развести се. Чак сам му и смрт желела. Изгледало ми је да је то крај. Сада на све то гледам по другому. Ја имам моју децу, моје родитеље, мог Бога, имам саму себе. И мени је са мном добро, радосно, без обзира на то како се муж понаша. Ја схватам да то његова болест тако поступа у односу према мени, и њему самоме је од тога лоше.   Погледај у круг, колико је поред тебе добрих и људи који те воле!

Грлим те!


  Аљка  6 аугуст 2015 у 19:15

Ја такође не успевам увек да се не поводим на његову болест. Но свесна сам да сам и ја такође болна и мени самој је потребна помоћ. Ја сам тек на самом почетку пута, још много треба да се научим. И ја сам због тога радосна, зато што већ сада видим измене у свом животу и више не желим да се враћам назад.


  Irinka 6 аугуст 2015 у 19:22

А ви после његових запоја, када је он трезан, одмах са њим почињете разговарати?


  Аљка  6 аугуст 2015 у 19:40

Ако ми је његова помоћ неопходна, то га ја молим да ми помогне. Управо га молим.  А уопште се старам да га не узнемиравам. Ја знам да му је после запоја потребан скандал са мном, то је његовој болести потребно. А ја с тим немам ништа. И још сам схватила – када, нпр. чевек болује од грипа ти се са њим, због тога што он кашље, не свађаш, тако и муж – он је болестан, и његови поступци су неретко – пројава његове болести, бескорисно је, чак и штетно за то га грдити.


  Irinka 6 аугуст 2015 у 20:25

Да, ја га и не грдим, само не подносим то што он ћути и може се спремити и изаћи ништа да не каже.


  Irinka  6 аугуст 2015 у 20:28

А ја сам изгледа и ваша земљакиња. Ја сам такође из Казахстана, само са Источног, град Зирјановск, можда сте чули за њега?


  Аљка 6 аугуст 2015 у 20:44

Да))) чула сам))) а ја сам из Павлодара. С краја августа у Омск прелазим))).


  Irinka 8 аугуст у 08:09

Поздрав свима, реците, а како су ваши мужеви реаговали када су сазнали да ви посећујете групу?


  Zhanna 8 аугуст у 14:06

Поздрав, Ја посећујем виртуалну групу, свеједно се муж забринуо, говорио је да је то секта, покушавао је да ме убеди да оставим то, бринуо се да ће ме прозомбирати и покупити новац .

Потом је узео адресу и тражио на интернету информацију о сајту, не знам шта је он тамо ископао, нисам питала, тада нисам имала времена ни жеље за то, тако сам се ухватила за програм да сам све време читала и слушала аудио. Потом је кренуо рад на Корацима, почела сам да примењујем у пракси то што сам учила, муж је видео да се што-шта мења, био је напет, нервирао се, но отворено није ништа забрањивао.

Постепено, када су се ствари у породици измениле на боље, он се успокојио, а испочетка је чак и љубоморе било, типа: Опет се са својим «алкохоличарима» дописујеш . Понекад је увређено говорио: «Хајде-хајде напиши каквог лошег мужа имаш». Ја сам спокојно одговарала да ми и без осуђивања његове персоне имамо о чему да поговоримо, на такав начин сам му дала да схвати да се свет не врти око њега и ја то више не мислим да радим.

Наравно, све то без било какве агресије, веома спокојно, но тврдо и уверено, претходно се помоливши и одајући разултат у руке Више Силе, ја радим то што сам дужна, а за разултат одговара Бог и тада ја могу да увидим како происходи чудо програма, ситуација се мења када ја «метем своју страну улице» .

Све вас грлим.


  Аљка  9 аугуст 2015 у 05:41

Мој муж је све веома агресивно примио. Силно му је сметало у прво време када је видео да се ја овде на сајту дописујем. Крајем аугуста ћемо прећи у Омск, ићи ћу на живу групу. Предупредила сам га зараније, нека га нек кува. Ја знам да ако буде покушао да запрети, ја ћу поћи у сваком случају. Сајт ми није могао запретити мада је силно желео. Зато што види и схвата одакле су кренуле промене )))))


  Аљка  9 аугуст 2015 у 05:43

Љутио се много прво време.:)


  Irinka  8 аугуст 2015 у 16:41

Ево 08 аугуст је дан суза… Ујутро сам пошла код фризера. Вратила се од фризера, почела да сређујем кућу. Он је дошао мало припит, ушао, ни с ким не разговара, погледао на интернету како доћи до неког тамо места и отишао, и већ 5 сати њега нема. Трудила сам се да се држим, но отишла сам на групу и тамо се расплакала. Његова мама говори да се разводимо ако је он већ тако лош и пије.


  Irinka  8 аугуст 2015 у 18:32

А још ни у базен не могу поћи зато што новаца немамо баш много (у базен ми је доктор рекао да идем, то није моја похота) а он је 08 аугуст пио до 5 навече дошао сав у запаху и с новим телефоном. Ето тако девојчице. И хвала вам за подршку, свима сам вам благодарна. Ја вас такођер грлим :).


  Аљка  9 аугуст 2015 у 06:01

И са мном је исто тако било и сада бива. Муж пије (успут да кажем, приметила сам да покушава да пије мање и ређе, долази и говори «видиш звали су ме и нисам отишао»), понекад последњи динар попије. То је веома тешко и болно, увредљиво за децу, тата на пиће потрошио, а не на сладолед.

Ја тренутно не радм но мужа сам предупредила (разговор је био после неколоко дана трезвости), да чим он прими плату ја узимам 4-6 000 рубаља (70-80 Е) за себе на време његових запоја, да је то новац за децу и мене, на лекове и најнеопходније ствари, да се тај новац НЕ троше на потребе целе породице. На такав начин последња три месеца имам тајно скровиште за најнеопходније.Муж у сваком случају купује продукте , плаћа стан итд. Знам да чим се ја запослим проблем се решава сам собом, но до тада тако. Не знам да ли је исправно но мени се чини да би могло просто од свакодневне куповине помало новца остављати на страну, ако је муж против тога да ти даје новац. И још то је његова обавеза – да обезбеђује породицу.

Ја директно говорим мужу, деци су потребни лекови или одећа, или соко-фрукти, ја требам код фризера, или ми је потребна обућа… Да мало ли што-чега (само трезном му говорим, с пијаним је бескорисно разговарати). И он се саглашава и чини по могућности, но ја сам се научила да га молим, љубазно и с поштовањем.


  Аљка  9 аугуст 2015 у 06:17

А по поводу развода – и ја сам се такођер, када сам дошла овамо, спремала за развод. То није решење. Ти си сама болна, а не само твој муж. Ти можеш да се разведеш од њега, али твоја болест никуда неће исчезнути и боље ти неће бити. Зато сам дала себи времена, следећих пола године ја се са никим не разводим. Мада понекад се баш хоће. Чини се, да ће развод све проблеме решити. Неће решити. Мој је муж агресиван када је пијан. Прозива, виче, може подићи руку. Но схватила сам да је и мој удео био у томе.

Сада ако се напије он не виче. Просто ја се, када је он пијан понашам по другому. Ја сам оделила болест од мужа… Тако некако се може рећи. Не жури с разводом. Дај СЕБИ времена.


  Irinka  9 аугуст 2015 у 09:39

Девојке а како сте ви почимале да живите за себе? Чиме сте се занимале? И како је муж реаговао?


  Fler  9 аугуст 2015 у 09:45

Да, боље је не «трзати» се на првој години програма (притом не просто тако – ево постоји Ал-Анон и готово, него се тражи истински труд без самообмане: посећивање сабрања на живим групама, редовно читање Ал-Анон литературе, било какво и најмање служење у групи, без тога ће користи бити мало, да и молитва за душевни покој сваки пут када ти је лоше).   Свеједно, ако је агресија опасна за здравље (а словесна агресија је итекако опасна, да не говоримо о ударању) онда је неопходно оделити се од алкохоличара подаље. Не треба ни себе ни децу постављати под удар болести, то је неразумно. А време ће већ даље показати да ли је потребан развод или не. Одвојити се од њега је неопходно.

Чак и анонимни алкохоличари обративши се ка женама пишу овако. „С годинама ми постаје смешно када читам њихова поуке: видим тамо такву бригу о алкохоличару и жена као прилог њему :)))


  Irinka  9 аугуст 2015 у 09:51

Агресије нема с његове стране зато што када он пије њега просто нема кући. А када дође иде да спава. Ја се више не качим и не разговарам са њим када је он у таквом стању, а он како се протрезни не разговара са мном.


  Fler  9 аугуст 2015 у 09:52

 „Девојке а како сте ви почимале да живите за себе? Чиме сте се занимале?“

Ја сам ишла на Ал-Анон и ПОСТОЈАНО читала књижице Ал-Анона. Дан и ноћ, у транспорту, у кади, ишла у кревет и остављала за сваки случај брошуру под јастук. Учила сам се молити, живети дан за дан. Престала звонити алкохоличару, привела поредак у кућу, с децом сам почела спокојно да општим итд.

Уопште у Ал-Анону некако брзо просиходи разделење моје личности и мог живота до личности и живота алкохоличара. Пространство се на крају, појављује, где је Бог. А где је Бог тамо је и живот. Што шире ја откривам двери Богу, то је интереснији, прекраснији и чудеснији (то без сваког преувеличавања) мој живот.

А алкохоличар буквално као да се умањује с огромном брзином. Као још јуче да је било како нас је он возао и давао свему тон, а данас (9 аугуст) већ Бог руководи са свим и свима, а не алкохоличар. И готово. Потпуни преокрет, моје ново рођење. То другачије не можеш назвати – то су мене заново родили на светлост Божију.

И тако сваки Божији дан…. Вољно-невољно почињеш благодарити алкохоличара…


  Irinka  9 аугуст 2015 у 15:41

Ево и ја сада углавном читам.


  Fler  9 аугуст 2015 у 09:57

 „он како се протрезни не разговара са мном“

Каква срећа, можеш се бавити својим животом! Ако си бар набавила «Набор за почетника», тамо су упутства шта треаба да радимо, а шта је боље избегавати. Откривај и читај, тамо су савети на сваку минуту живота, а од нас зависи шта ћемо да изаберемо.

Ми такођер много манипулишемо алкохоличарем; зато што је он постао предмет нашег живота. И то што ми сами погано живиммо, се такорећи сакрива иза фигуре алкохоличара. То се у програму не одобрава, тако да, повлачи се у страну, моли се и дејствуј по новом. Нека алкохоличар живи како хоће, а ти почињи да оздрављујеш. Не кукај, ти имаш СВЕ: живе групе пре свега. И овде на сајту имаш све како би почела са оздрављењем овде и сада.   Само требаш схавтити, да је наша болест тако упорна. Преодољевај у себи жељу жалити се и пропуштати време за рад над собом.


  Irinka  9 аугуст 2015 у 10:04

Не, «Набор за почетника» ми нису предложили, дали су ми три књижице: гнев, рецидив и осећања.


  Irinka  9 аугуст 2015 у 10:05

Ја сада све слободно време углавном читам.


  Fler  9 аугуст 2015 у 10:12

Сачекај-сачекај: какви „Гњев“, „Рецидив“ и „Осећања“? Куда си ти попала? Таквих књижица и брошура у Ал-Анону нема!

Буди добра и напиши адресу те групе. Да ли се она назива „Ал-Анон група“? То је веома важно, Ира.


  Fler  9 аугуст 2015 у 10:25

Управо сам написала писмо нашој нижегородки, заједно ћемо да размотримо. 🙂


  Fler  9 аугуст 2015 у 10:40

Ира остави на страну те књиице, боље је (док не набавиш књиге одобрене од WSO) уместо њих читај конспект сабрања Ал-Анон овде на групи «Дуга».    То ће на првом етапу потпуно да надомести недостатак, зато што је овде кориштена литература Ал-Анон и истински, живи чланови Ал-Анона се деле својим опитом, снагом (силом) и надом,


  Toby  9 аугуст 2015 у 19:47

Можда зато што је Секретар на одмору? А јеси ли јој написала да желиш да ступиш у групу.


  Виктория  9 аугуст 2015 у 21:49

Добра вече! Ја сам такођер потврдила дружбу 5 аугуста, а ући у групу не успевам, или ја не могу, или не знам како? Ја имам страшну муку – мој син пије! Вероватно је он алкохоличар. То је веома страшно. Одакле ја да почнем? Ја сам тачно сазависна, шта ја да радим? Шта да читам? Ја сам из Украјине, могу само кроз интернет да комуницирам. Ја затварам и отварам очи само са једном мишљу: како му помоћи? Шта радити?

И ја не знам како да му помогнем… Мало ми само помаже вера у Бога, Да нисам једном (9 година назад) пошла у храм ја би највероватније сишла с ума… Прочитала сам: „Алкохолизам – то је болест претераног материнства“1, то је за мене речено, но ја то нисам хтела! Девојке кажите било шта!


  Irinka  9 аугуст 2015 у 22:13

Ваша је беда што сте сазависни исто као и ми. Ја сам почела са књиге Валентине Москаленко о сазависности, прочитајте је. После те књиге сам извела много закључака. Мој муж такођер пије. Ми сами смо болни и вас ће овде подржати, пишите. Грлим вас.


  Toby  9 аугуст 2015 у 22:39

Викторија, здраво. Прочитај чланке, личне блогове. Можеш да напишеш у свом блогу – уверена сам да ће се многи одазвати.

Можда ми нећеш поверовати, но ја знам да је и у твојој ситуацији могуће осећати спокојство па чак и радост од живта.

Нико од рођака алкохоличара не може да оздрави за (уместо) њега. И нико од нас не може да управља зависношћу ближњег.

Постоје три „НЕ“: ја НИ узрок  алкохолизма ближњег, ја НЕ могу контролисати његово пристрашће, ја га НЕ могу излечити. Чак ако просто то себи будете понављали, већ ће вам постати лакше. И верујте – ви нисте сами.


  Тата_лето  11 аугуст 2015 у 16:00

Викторија, поздрав! Мене зову Татјана, ја сам мат алкохолика. У програму сам 5 год и слава Богу већ знам, ДА ПОСТОЈИ ДРУГАЧИЈИ ЖИВОТ!) без програма, живих и виртуалних група,а  атакођер и читања наше АЛ-Анон литературе, без опита других људи немогуће је здрављати! Читај овде на сајту, тражи групу у свом граду, на скајпу, напиши мени ако хоћеш. Грлим те, знај да ти ниси сама!)


жанна  9 аугуст 2015 у 20:11

21.00 по моск (понедељак) имя – секретар natnat248

13.00 по моск (среда) – имя секретар olivka6092

20.00 по моск(четвртак) – имя секретар lotoslotos43

19.00 по моск(петак) – имя секретар alanon1213

14.30 по моск (субота) – имя секретар lotoslotos43

14.00 по моск (недеља) – имя секретар lotoslotos43

то је распоред група на скајпу. Биће нам драго да те видимо.


  Fler  9 аугуст 2015 у 23:21

Викторија, поздрав!У Украји постоје групе АА, и вероватно ће неко од ваших ааоваца поћи на празник АА у Москву крајем недеље.

Замоли их да ти купе књиге Ал-Анон, оне ће се тамо продавати, као и обично.Без књига је немогуће оздрављати од алкохолизма, зато што је то породична болест, а не само алкохоличара.

Потребно је све време читати литературу Ал-Анон, да би наступиле промене. Уопште, Ал-Анон постоји у Украјуни.

Излаз постоји, и то прост, веруј ми. Код мене су двоје синова одрасли док се ја налазим у Ал-Анону, сада унуци и унуке подрастају, и ја немам страха да ће се са њима десити нешто страшно: програм Ал-Анон је веома ефективан за побољшање услова у  породици.

http://www.fgump.ru/blogs/pomogite-mne/ne-znayu-chto-delat.html