Архиве категорија: сазависност

Шта се догађа са породицом? – из књиге „Ја га волим…“

Књига намењена Породици и пријатељима алкохолчара и наркомана

Наш заједнички проблем – сазависност

Да бисмо схватили шта се догодило са нашим породицама и шта је то сазависност, размотрићемо неке примере. Можда ћете увидети неке сличности са вашим случајем?

Пример 1. Љубин син је тежак наркоман. Дрогира се свим доступним наркотицима, Изгубио је породицу, здравље, способност да учи и ради… Живи одвојено од породице, пошто нису више могли да трпе његове испаде. Сину су купили стан и тамо су га преселили. Љуби је жао сина. Често је био на граници живота и смрти, и сви се чуде како је уопште преживео. Мајка га је више пута враћала у живот после предозирања, „чупала“ га из затвора, криминалним бандама плаћала откуп за њега. Да није било ње, он би сигурно већ био мртав. Зато, иако се син одселио, она не може да води миран живот. Док он ујутру спава, она не може да се смири ако га до ручка не добије на телефон и не чује „Да ли је још увек жив?“ Ако ситуација буде лоша она је ту, увек спремна да помогне. Новац му за дрогу не даје, али зато плаћа дугове, јер ће га иначе ,,претући или убити“. Кредит такође плаћа она, јер би му у супротном банка одузела стан и он би се вратио да живи код њих. Она му, наравно, објашњава да тако „не сме“ да се понаша, али ко ће му помоћи ако неће мајка? „Без мене ће да настрада…“ Наставите са читањем

Увод – из књиге „Ја га волим…“

Књига намењена Породици и пријатељима алкохолчара и наркомана
Јекатерина Алексејевна Савина рођена јеу Москви 11. децембра 1957. године. Данас живи и ради у Русији. Стекла је више образовање хемичара и била кандидат техничких наука (1990. год.), да би1997. год. завршила и психолошко консултовање, као и Свето-Тихонски богословски универзитет. Своје психолошко образовање је усавршавала у разниморганизацијама у Русији, САД-у и Енглеској. Члан је Удружења православнихпсихолога. Од 1996 г. је директор и руководилац Добротворног Фонда «ЗЕБРА И К» и рехабилитационог центра «ЗЕБРА» где водигрупе и држи индивидуалне консултације са зависницима и њиховим ближњим. У центру и другим градовима широм Русије организује обучавање специјалиста зарад са проблемима зависности. Води семинаре који се баве православним просвећивањем алкохоличара, наркомана и њихових ближњих. Аутор је три књиге које се баве проблемом зависности и рехабилитацијом алкохоличара и наркомана: „Повратак Каја“, „Духовном жеђу морен“, „Ја га волим“, као и низа чланака и радио-предавања. УВОД На свету постоје предивни људи које јако волим, а то су мајке и жене алкохоличара и наркомана. Оне лако изазивају одушевљење, а њихова љубав и подвизи су очигледни. Оздрављењу скоро свих наркомана и алкохоличара у нашем центру претходило је укључивање њихових рођака у програм лечења. Одрасли, најчешће мајке и жене у годинама, враћале су се у„школске клупе“, ишле на предавања, писале домаће задатке и училе како да помогну својим ближњима на путу оздрављења. Скоро увек је основна мотивација њиховог укључивања била помоћ мужу или сину, који болује од алкхолизма или наркоманије. Тек касније се појављује тема њихе сопствене патње која, такође, изискује помоћ у оздрављању. Љубав према ближњима их је приморала да забораве на себе и да чине невероватна, дирљива дела. Биле су спремне да дају све што су имале и давале су, без обзира на неразумевање и осуђивање од стране својих ближњих, па и самих наркомана и алкохоличара – и све то само да би их спасиле. Верујем да, видевши како они „дају живот за ближњег“, Господ оставља у животу њихову децу и мужеве и даје им оздрављење. Ипак, неправедна сам. Наравно, ја не говорим овде само о женама. Иако на састанке рођака алкохоличара и наркомана долазе скоро увек искључиво њихове мајке и жене, за нас је још важније присуство оних мушкараца, очева и мужева који су пронашли у себи довољно љубави и храбрости да, такође, оздрављају од сазависности, помажући тако својим ближњима. Њихов допринос нашим групама је непроцењив, зато што саме жене не могу много тога да учине на овом свету, јер оне чине само једну његову половину. Друга половина их спаја у целину и зато мушкарце нико не може да замени. Рођаци, такође, страдају од зависности ближњег. Сазависност тако помрачује њихов ум, да њихов подвиг постаје налик на трчање у зачараном кругу, а сви огромни напори као да су узалудни. Штавише, путеви се укрштају и заплићу и  у једном тренутку мајке откривају да су њихови напори усмерени против онога кога су тако силно желеле спасити. Њихов подвиг, уместо добра, носи у себи несумњиво зло и, чак и ако су рођаци свесни тога, они не могу ништа да промене, зато што не виде други пут. Мајке и жене су се нашле у невољи, исто као и њихови ближњи зависници! Ето шта чини сазависност и зашто се против ње треба борити. Само се изван тог зачараног круга може увидети превара и помоћи у изласку на прави пут. Сазависност опонаша љубав и обмањује целу породицу. Она живи као паразит уништавајући љубав, да би је на крају и заменила собом. Сви ти људи заслужују да буду спашени од тог малигног тумора. Њима треба помоћи да то превазиђу да би цела породица била спашена. Дакле, ово је књига о љубави. Она представља наставак циклуса књига о оздрављењу од зависности, који је започет књигом „Повратак Каја“. У овој књизи биће речи и о Герди из исте метафоре. Бајка говори, као што знате, управо о Герди. Друга књига из циклуса била је „Духовном жеђу морен“, која има за циљ да помогне леченим наркоманима и алкохоличарима. Видећете да је духовна жеђ сасвим својствена и ближњима алкохоличара и наркомана, зато што и они оздрављају по истом програму „12 корака“.Шта више, потпуно гашење ове жеђи могуће је постићи управо у породици. Циклус се завршава књигом „Који живи у помоћи Вишњега“, која говори о смислу оздрављења са тачке гледишта православног човека. У нашој књизи о породици има много животних прича, којима сам се потрудила да илуструјем текст. Ниједну од њих нисам измислила. То су истинити примери уз помоћ којих сам ја училa, a желим да и ви учите уз њих. Али, све те приче су о људима који су много патили и ја, стога, не желим да неко препозна своју бол у виду коментара ауторских мисли. Сви смо ми рањиви и због тога у књизи нема ниједног примера који се у потпуности односи на живот неког конкретног човека. Сваку сличност, молим вас, сматрајте случајном. Спајајући неколико прича у једну, мењајући имена и чињенице, трудила сам се да не повредим никога од вас, али сви ти догађаји су се заиста десили и можете се ослонити на њих као на сведочанства која доказују истинитост изложених тврдњи.

Јекатерина Савина

Замолили су ме да књига садржи питања за самостални рад како би могла да се користи током рада по Програму „12 корака“. Нисам желела да пишем уџбеник. Ова књига је, пре свега, начин да поделим своја размишљања на дату тему са заинтересованим читаоцима. Ако набавите свеску и током читања будете записивали своје примере, сличне онима које ја наводим, ако будете одговарали на постављена питања из текста на основу свог животног искуства, сигурна сам да ћете имати много користи. На такав начин се може организовати и рад у групама. Дакле, у знак захвалности, ову књигу посвећујем Валентини Александровној, Тамари и Александру, Татјани Сергејевној и многим другим мајкама и очевима, супругама и подвижницама у спасењу својих најближих. Екатерина Савина, директор рехабилитационог центра „Зебра“, добротворне организације с више од 20 година радног искуства у рехабилитацији и лечењу наркомана и алкохоличара, а такође и њихових породица.  Наставак следи Преводилац Ивана Мунђа

Азбука оздрављења (Мамама и женама алкохоличара и наркомана)

Ова танка књижица представља упутство за маме, тате, жене, мужеве и децу, као и за остале сроднике, и искрене пријатеље наркомана или алкохоличара, односно, за све оне који воле своје ближње који су упали у страшну замку зависности. За оне који их воле и због тога их не напуштају, већ се надају да ће им помоћи, што значи да су спремни да предузму одређене кораке.

Као у сваком упутству, овде су врло кратко описана главна правила у складу с којима треба деловати и уобичајене грешке, које се притом чине. Молимо вас да притом имате на уму да ова правила не могу одговарати свима и да упутство неће заменити ни озбиљан рад у групама, ни проучавање литературе, ни молитву. Оно даје само главни правац неопходних радњи које обавезно треба да развијате и прилагођавате својој конкретној ситуацији. Наставите са читањем

Организација група помоћи наркозависницима

Настављамо тему зависности и сазависности.
Недавно је у коментарима постављено питање – како изгледају групе самопомоћи.
Опит рада православних група подршке у Рибинској епархији (Руска Православна Црква).
Александр Разумов – руководитељ рехабилитационог центра при храму Иверске иконе Божије Матере, град Рибинск

Уважавани оци, драги браћо и сестре, почињемо са нашим вебинаром. Ја се зовем Разумов Александар из града Рибенск (Русија). Наставите са читањем

Како помоћи зависнику да започне лечење: интервенција

Да, то се буквално може назвати „интервенција“. То је убацивање свести здравог (или бар релативно здравог) блиског човека – у свест тешко болесног зависног човека (наркомана или алкохоличара) ради спасења његовог живота. Интервенција је слична апарату „уметног дисања“: на њему се не може дуго живети, али се помоћу њега може преживети најтежи моменaт, а после ће већ сопствена плућа почети да раде као некад. То је као нека „протеза“ на кратко време.

Зашто је потребна интервенција?

Од наркоманије и алкохолизма људи умиру. Наставите са читањем

Шта је то „Тврда љубав“?

Untitled

За родитеље и ближње зависника

Принципи тврде љубави помажу да се сачува здрав разум у случајевима када Ваш блиски човек актвино конзумира алкохол или наркотике. Исто тако они помажу да не паднемо у „замке“ болести зависности у периоду оздрављења зависника. Пошто је болест зависности – хронична и прогресивна болест, јасно је да ће се у вашим новим односима, чак и при условима стабилне ремисије, код вашег ближњег појављивати моменти који ће да провоцирају рецидив. По статистици 70% рецидива у оздрављујућих зависника се догађа због међусобног неразумевања у кругу породице. Ближњи могу по старој навици да покушавају контролисати наркомана или алкохоличара, ограђивати га, решавати његове проблеме, или насупрот томе, да му не дају ама баш никакву подршку због старих увреда у гнева. Уопште не схватајући да таквим поступцима они провоцирају болест зависности. А потом, зависник који је био у фази оздрављења, пада и почиње све по старом кругу: страх, брига, безизлаз, осећај кривице, стида, упропаштено здравље и психа. Уважавани родитељи и ближњи, далеко се мање енергије и емоција троши на све то, ако размислите о том, да се можда проблем не крије у вашем понашању и ако изучите принципе тврде љубави. То би довело до колосалних разултата, те наркоман или алкохоличар који живи са вама и не жели ништа да мења, не би могао да Вас искориштава. Наставите са читањем

12 Корака тврде љубави

  1. Немоћан(-на) сам да спречим сина / ћерку да се дрогира. Обраћам се за помоћ љубећем Богу.

Родитељи наркомана придржавајући се програма „12 корака“ признају да су немоћни у борби против наркоманије и да нису у стању да исправе живот другог човека. Признати своју немоћ не на речима, већ на делу, уопште није једноставно. Већину нас просто запањи та мисао – „Оставити дете да се суочи с проблемом један на један“. Јер ми нисмо у стању да проблем сина или ћерке одвојимо од свог проблема. „Морам нешто да урадим с њим / њом. Ако се он / она и даље не мења, значи треба још више да се потрудим“, – сматра мајка наркомана. Родитељи су уверени у то да се ствар још увек налази у њиховим рукама, треба само више да грде, прете, да буду упорнији, да моле итд. И одједном, први корак им предлаже да „Отпусте и да признају своју немоћ“.

Наставите са читањем

Жртва хришћанска или патологија (сазависност). Психолог против свештеника?

Тема из подфорума „Психологија и психијатрија“, од корисника Марије Сергеевне, 10 окт 2017.


 Мария Сергеевна корисник

Здраво Марина Вениаминовна! Молим вас да ми помогнете у овој за мене веома тешкој ситуацији.
Моја породица данас, боље рећи у последњих 5-6 година, преживаљава веома тежак период. Породица је за мене највећа вредност. Данас се налазим на раскрсници, треба да одлучим можемо ли муж и ја да сачувамо породицу или смо већ учинили све што је могуће.

Мој муж неколико последњих година пије. Било ми је болно гледати вољеног човека како се стално налази у стању помућене свести, упропашћавајући своје здравље. Тражила сам информацију и читала о алкохолизму и сазависности, покушавала да помогнем, да погледа трезвено на себе. На моменте је било веома тешко, да ми мисли о разводу нису давале покоја. (Муж није ноћивао код куће, враћао се у ужасном стању, будио ме ноћу тражећи блискост или да расправља о неком важном питању, изостајао је са посла, понашао се агресивно према сину и према мени). Волела сам га (и сада га волим) и веровала сам да ћу успети некако да допрем до њега. Веома се бојао да ће га деца видети у таквом стању и да ће престати да га уважавају. И мени самој је било тешко сачувати осећање поштовања према њему. Ретки тренутци његове трезвености и спокојства давали су ми наду на исцелење и успостављање контакта. Млађа деца га веома воле, то ми је такође давало снагу и одлучност да се борим за породицу. Једном сам успела убедити га да се обрати за помоћ специјалисти, али није дошло до сарадње – муж је рекао да може сам себи помоћи. Наставите са читањем

Ослобођење од сазависности

Руководство рођацима зависних људи за рад по програму „12 корака“

Редактор Д.В Зверов (по материјалима Е.А. Савине)

Представљамо вам материјал за рад по корацијма, за рођаке људи зависника од психоактивних супстанци. Сваком кораку удељујемо неколико сесија да би их што боље прорадили, отприлике 3 питања по сесији. Група се сабира једном недељно и старамо се да прорадимо свих 12 корака за годину дана. Ко продужава да долази на наше састанке све дубље прониче у смисао корака. Ти задатци могу да буду као помоћ онима који не могу присутствовати састаницима, но хтели би радити по корацима. Могу да буду искориштени као основа за вођење групе по корацима за рођаке, у раду са ментором, у интернет групама или на неки други начин.

Први корак

Признали смо своју немоћ пред зависношћу, признали смо да је наш живот постао неурављив. Наставите са читањем

Мамини синови

„ОСТАВИЋЕ ЧОВЕК ОЦА СВОЈЕГА И МАТЕР СВОЈУ…“

(Глава из књиге Аномалије родитељске љубави – Игуман Евменије

Случајеви емоционалне и психолошке незрелости код одраслих мушкараца, њихове неспремности да ступе у брак, данас нису реткост. Може се са сигурношћу тврдити да њихов број расте. То је повезано са сложеним механизмима породичног живота, на пример, са одсуством браће и сестара, претераном брижношћу мајки, безначајношћу очева и њиховим другоразредним положајем у породици (или њиховим психолошким уклањањем из активног породичног живота), јачањем појава матријархата у нашој култури, феминизацијом просвете. Наставите са читањем