Архиве категорија: књига „Ја га волим…“

Искуство живљења у љубави – из књиге „Ја га волим…“

Књига намењена породици и пријатељима алкохолчара и наркомана

Почнимо од простог примера. Ево, рецимо, Тамара Ивановна. Она има сина Волођу који је алкохоличар. Волођа пије одавно, испробали су разноразне болнице, „најновије“ препарате и многобројна наговарања – све је било узалуд. Пије као и раније и скоро да је све у животу изгубио (изгубио све што је имао у животу). Остали су му само Тамара Ивановна, стан у Москви, и, за сада, живот. Волођа пије на улици, други га часте пићем или сам некако измоли, и не треба му много у задње времe. Долази комшиница и каже: „Онај твој опет лежи, иди по њега“. То значи да Волођа лежи пијан у бари између продавнице и Дома културе: ту је узак пролаз, а насред њега бара. Обично Волођа не успева да пређе преко баре, упада у њу и у ту лежи. Мимо њега пролази сав запослен свет по повратку са посла – срамота. Тамара Ивановна оде до баре, подигне Волођу и одвлачи га кући. Разуме се да јој нико не помаже, а Волођа је мокар и прљав. Тежак је и пијан, а Тамара Ивановна га вуче последњим снагама, само што и сама не падне. Код куће Волођа спава на поду, затим некако устане и пузећи пређе на тросед. Тамара Ивановна му не прилази. Кроз неколико дана све испочетка. Наставите са читањем

Тест на сазависност – из књиге „Ја га волим…“

Књига намењена породици и пријатељима алкохолчара и наркомана

Читајући ову књигу, вероватно се нећете са свиме сложити. Наравно, ваша животна прича је другачија. Обрасци су увек само обрасци, али колико се то односи на вас лично? Међу милионима жена, мајки, сестара алкохоличара и наркомана нема потпуно истих. Неке породице скривају алкохолизам ближњег, док за друге породице околина већ одавно зна. Неко једва саставља крај с крајем, док су други материјално обезбеђени. Некима се породица распала, док су други успели да сачувају однос поверења са ближњима – наркоманима или алкохоличарима. У неким породицама влада насиље, док су друге исувише заштитнички настројене, да им је фактички немогуће рећи истину. Неко од вас и сам користи психоактивне супстанце, док други уопште не знају шта је то зависничка „еуфорија“… Наставите са читањем

Шта се догађа са породицом? – из књиге „Ја га волим…“

Књига намењена Породици и пријатељима алкохолчара и наркомана

Наш заједнички проблем – сазависност

Да бисмо схватили шта се догодило са нашим породицама и шта је то сазависност, размотрићемо неке примере. Можда ћете увидети неке сличности са вашим случајем?

Пример 1. Љубин син је тежак наркоман. Дрогира се свим доступним наркотицима, Изгубио је породицу, здравље, способност да учи и ради… Живи одвојено од породице, пошто нису више могли да трпе његове испаде. Сину су купили стан и тамо су га преселили. Љуби је жао сина. Често је био на граници живота и смрти, и сви се чуде како је уопште преживео. Мајка га је више пута враћала у живот после предозирања, „чупала“ га из затвора, криминалним бандама плаћала откуп за њега. Да није било ње, он би сигурно већ био мртав. Зато, иако се син одселио, она не може да води миран живот. Док он ујутру спава, она не може да се смири ако га до ручка не добије на телефон и не чује „Да ли је још увек жив?“ Ако ситуација буде лоша она је ту, увек спремна да помогне. Новац му за дрогу не даје, али зато плаћа дугове, јер ће га иначе ,,претући или убити“. Кредит такође плаћа она, јер би му у супротном банка одузела стан и он би се вратио да живи код њих. Она му, наравно, објашњава да тако „не сме“ да се понаша, али ко ће му помоћи ако неће мајка? „Без мене ће да настрада…“ Наставите са читањем

Увод – из књиге „Ја га волим…“

Књига намењена Породици и пријатељима алкохолчара и наркомана
Јекатерина Алексејевна Савина рођена јеу Москви 11. децембра 1957. године. Данас живи и ради у Русији. Стекла је више образовање хемичара и била кандидат техничких наука (1990. год.), да би1997. год. завршила и психолошко консултовање, као и Свето-Тихонски богословски универзитет. Своје психолошко образовање је усавршавала у разниморганизацијама у Русији, САД-у и Енглеској. Члан је Удружења православнихпсихолога. Од 1996 г. је директор и руководилац Добротворног Фонда «ЗЕБРА И К» и рехабилитационог центра «ЗЕБРА» где водигрупе и држи индивидуалне консултације са зависницима и њиховим ближњим. У центру и другим градовима широм Русије организује обучавање специјалиста зарад са проблемима зависности. Води семинаре који се баве православним просвећивањем алкохоличара, наркомана и њихових ближњих. Аутор је три књиге које се баве проблемом зависности и рехабилитацијом алкохоличара и наркомана: „Повратак Каја“, „Духовном жеђу морен“, „Ја га волим“, као и низа чланака и радио-предавања. УВОД На свету постоје предивни људи које јако волим, а то су мајке и жене алкохоличара и наркомана. Оне лако изазивају одушевљење, а њихова љубав и подвизи су очигледни. Оздрављењу скоро свих наркомана и алкохоличара у нашем центру претходило је укључивање њихових рођака у програм лечења. Одрасли, најчешће мајке и жене у годинама, враћале су се у„школске клупе“, ишле на предавања, писале домаће задатке и училе како да помогну својим ближњима на путу оздрављења. Скоро увек је основна мотивација њиховог укључивања била помоћ мужу или сину, који болује од алкхолизма или наркоманије. Тек касније се појављује тема њихе сопствене патње која, такође, изискује помоћ у оздрављању. Љубав према ближњима их је приморала да забораве на себе и да чине невероватна, дирљива дела. Биле су спремне да дају све што су имале и давале су, без обзира на неразумевање и осуђивање од стране својих ближњих, па и самих наркомана и алкохоличара – и све то само да би их спасиле. Верујем да, видевши како они „дају живот за ближњег“, Господ оставља у животу њихову децу и мужеве и даје им оздрављење. Ипак, неправедна сам. Наравно, ја не говорим овде само о женама. Иако на састанке рођака алкохоличара и наркомана долазе скоро увек искључиво њихове мајке и жене, за нас је још важније присуство оних мушкараца, очева и мужева који су пронашли у себи довољно љубави и храбрости да, такође, оздрављају од сазависности, помажући тако својим ближњима. Њихов допринос нашим групама је непроцењив, зато што саме жене не могу много тога да учине на овом свету, јер оне чине само једну његову половину. Друга половина их спаја у целину и зато мушкарце нико не може да замени. Рођаци, такође, страдају од зависности ближњег. Сазависност тако помрачује њихов ум, да њихов подвиг постаје налик на трчање у зачараном кругу, а сви огромни напори као да су узалудни. Штавише, путеви се укрштају и заплићу и  у једном тренутку мајке откривају да су њихови напори усмерени против онога кога су тако силно желеле спасити. Њихов подвиг, уместо добра, носи у себи несумњиво зло и, чак и ако су рођаци свесни тога, они не могу ништа да промене, зато што не виде други пут. Мајке и жене су се нашле у невољи, исто као и њихови ближњи зависници! Ето шта чини сазависност и зашто се против ње треба борити. Само се изван тог зачараног круга може увидети превара и помоћи у изласку на прави пут. Сазависност опонаша љубав и обмањује целу породицу. Она живи као паразит уништавајући љубав, да би је на крају и заменила собом. Сви ти људи заслужују да буду спашени од тог малигног тумора. Њима треба помоћи да то превазиђу да би цела породица била спашена. Дакле, ово је књига о љубави. Она представља наставак циклуса књига о оздрављењу од зависности, који је започет књигом „Повратак Каја“. У овој књизи биће речи и о Герди из исте метафоре. Бајка говори, као што знате, управо о Герди. Друга књига из циклуса била је „Духовном жеђу морен“, која има за циљ да помогне леченим наркоманима и алкохоличарима. Видећете да је духовна жеђ сасвим својствена и ближњима алкохоличара и наркомана, зато што и они оздрављају по истом програму „12 корака“.Шта више, потпуно гашење ове жеђи могуће је постићи управо у породици. Циклус се завршава књигом „Који живи у помоћи Вишњега“, која говори о смислу оздрављења са тачке гледишта православног човека. У нашој књизи о породици има много животних прича, којима сам се потрудила да илуструјем текст. Ниједну од њих нисам измислила. То су истинити примери уз помоћ којих сам ја училa, a желим да и ви учите уз њих. Али, све те приче су о људима који су много патили и ја, стога, не желим да неко препозна своју бол у виду коментара ауторских мисли. Сви смо ми рањиви и због тога у књизи нема ниједног примера који се у потпуности односи на живот неког конкретног човека. Сваку сличност, молим вас, сматрајте случајном. Спајајући неколико прича у једну, мењајући имена и чињенице, трудила сам се да не повредим никога од вас, али сви ти догађаји су се заиста десили и можете се ослонити на њих као на сведочанства која доказују истинитост изложених тврдњи.

Јекатерина Савина

Замолили су ме да књига садржи питања за самостални рад како би могла да се користи током рада по Програму „12 корака“. Нисам желела да пишем уџбеник. Ова књига је, пре свега, начин да поделим своја размишљања на дату тему са заинтересованим читаоцима. Ако набавите свеску и током читања будете записивали своје примере, сличне онима које ја наводим, ако будете одговарали на постављена питања из текста на основу свог животног искуства, сигурна сам да ћете имати много користи. На такав начин се може организовати и рад у групама. Дакле, у знак захвалности, ову књигу посвећујем Валентини Александровној, Тамари и Александру, Татјани Сергејевној и многим другим мајкама и очевима, супругама и подвижницама у спасењу својих најближих. Екатерина Савина, директор рехабилитационог центра „Зебра“, добротворне организације с више од 20 година радног искуства у рехабилитацији и лечењу наркомана и алкохоличара, а такође и њихових породица.  Наставак следи Преводилац Ивана Мунђа