Архиве категорија: б17

Стокхолмски синдром у породици

Стокхолмски синдром се примећује код људи који су били таоци, киднаповани или су били жртве насиља. Пројављује се у том, што се жртве прожимају саосећањем и разумевањем према сопственом насилнику. У историји је фиксирано неколико епизода, када су таоци стајали у заштиту преступника, код којих су се налазили у заробљеништву. Управо тај феномен, када уместо агресије и мржње, жртве почињу да осећају пријатељска осећања према својим насилницима, називају стокхолмски синдром.

Но дани феномен се не среће само у криминалним извештајима. Често се унутар породичних односа развија дани синдром. Ако се један од партнера изругује, подсмева, вређа другог, неретко у таквим случајевима можемо да приметимо стокхолмски синдром. Партнер, мада и страда од изругивања од стране вољеног човека, но толико је на то навикао, да почиње да га оправдава, да разумева узроке његовог понашања итд. Наставите са читањем

ОДА или родом из детињства…

imagesАутор: психолог Елена Викторовна

Алкохолизам – је болест целог система, породице. Често људи, одрасли у дисфункционалним породицама постају алкохоличари, зависници.

Било ком алкохоличару је познат осећај јаке жудње пити – та неиздржива жеља избавити се од неког неподношљивог унутарњег стања. Макар то било и ценом сопственог живота.

Алкохоличара на пиће тера не само стремљење ка задовољству. Понекад је пијанка – једини знан начин избавити се од унутарњег бола, пустоте и узнемирености. Разабирати се са узроцима таквог стања захтева дубок и дуг рад.

Постоје два пута и оба су потпуно пуномоћна:

Први – допити до дна и убедити се да од те пустоте која нас све више усисава и стремљења «не постојати», алкохол не спасава. Потом одатле испливавати, сад већ, на горком опиту многолетног пијанства, убедивши се да од пустоте на такав начин не можеш побећи.

Други – прихватити са вером то да опивши се, од себе нећеш побећи. Ја лично видим огромни смисал у удружењима ОДА. Наставите са читањем