Архиве категорија: Ал-Анон

Мом мужу

90ba509cdb114d3838b006aa37c4a26f.jpg  Аутор: _Varvara_

А.Старостенко „Не тугуј, све ће да прође“

Муж чита моју преписку с другарицама, можда ће и овај пост да прочита. Треба да купим нови компјутер или таблет))). Синоћ је изашао на слободу. Кипти од мржње, ја и син смо – његови непријатељи)). Но №1 – су цвеће и питери. Још и полице за цвеће. Ракао ми је сву «истину» о мени. И да умало није умро, када је лежао у затвору, а то што се налокао – неее..то се не ррРачуна. А ја и син смо криви, што смо написали пријаву против њега)). Но када је син рекао да су то последице, а ти сам размисли шта је узрок – следио је одговор – то није важно.. На моје питање – зашто таква мржња према цвећу – одговор – сваки човек има душу, и та душа нешто воли или мрзи, а моја душа мрзи твоје цвеће. Конгенијално! И најважније! У једном од мојих постова било је написано, да је муж отишао у пролаз да пије вотку, а ја и син спокојно седимо пред  лап-топом и једемо мандарине, и, данас се тога сетио. Замислите..жена се осмелила да буде спокојна, док муж такав подвиг извршава у име породице – воткурину сабија)) parohodДа драги мужу, раније бих ја ридала и умољавала те да дођеш кући, наговарала бих те..колико си ми само пута претио, да ћеш отићи спавати у пролазу…а ја те убеђивала, да је код куће лепше. Ја тебе волим, драги мој мужу, много тога лепог је било код нас, син добар израстао. Но ја НЕ ДАМ свој живот на растрзање твом алкохолизму.

Извор: http://www.fgump.ru/blogs/byudzhet-v-seme-s-alkogolikom/moemu-muzhu.html

Ps. Да мало појасним: Пре три дана Варварин муж је, примивши плату, дошао кући пијан уз огромну мржњу према жени и њеном цвећу, које је почео да кида. Она га је покушала уразумити. Он ју је одгурнуо и наставио да прави неред. Син је пришао и покушао га зауставити. Варвара је запретила да ће позвати полицију. Он се изругивао над том њеном намером. Полиција је брзо дошла. Варвара је мужу дала шансу да, ако СВЕ почисти, она неће писати пријаву. Следило је  – ха,ха,ха…. Полиција му је због опирања ставила лисице и одвела га.

Данас ћу…

Резултат слика за подсетник

ДАНАС: ћу се постарати да живим бригама данашњег дана, не покушавајући да се одмах и одједном избавим од свих мојих проблема.

ДАНАС: ћу да будем срећ-ан/на. Истина је то што је рекао Аврам Линколн: „Већина људи је срећна толико колико сами себи дозвољавају“.

ДАНАС: ћу се измирити с мојом стварном ситуацијом, нећу се старати да све преуредим по своме и прихватићу од овог света то шта ми судбина пошаље.

ДАНАС: ћу се постарати да оснажим свој ум. Научићу се нечему корисном. Нећу бити лењ. Прочитаћу нешто што захтева усиља, размишљања и концентрације.

ДАНАС: ћу да урадим три душевне вежбе.

         Урадићу некоме неко добро дело и постараћу се да о томе нико не сазна, а ако неко за то сазна онда се то неће рачунати.

         Урадићу бар две ствари које ми се не раде, но урадићу их ради вежбања снаге воље.

         Ако ме неко увреди, и буде ми непријатно, то нећу показати.

ДАНАС: ћу бити привлачнији/ја. Постараћу се да изгледам што је могуће лепше, пристојно ћу се обући, при разговору нећу да повисујем глас, бићу љубазан (љубазна), нећу ништа и никога да судим. Постараћу се да ни у чему не видим недостатке и нећу никога да исправљам или преправљам осим себе.

САМО ЗА ДАНАС: имам састављен програм. Можда и нећу све да испуним, но стараћу се и борићу се са два непријатеља: журбом и неодлучношћу.

ДАНАС: ћу се од свега удаљити на пола сата да би био (била) са собом насамо и одморио/ла. У то време ћу се потрудити да боље схватим свој живот и шта је потребно учинити да би се он побољшао.

ДАНАС: се ничега нећу бојати и наслађиваћу се красотама овог света. И вероваћу у то да све шта будем дава-о/ла свету, вратиће ми се.

„Боже дај ми разум и душевни покој, да прихватим то што не могу изменити, храбрости да изменим то што могу, и мудрости да разликујем једно од другог. Да буде воља Твоја, а не моја. Амин“

Život sa porodičnom bolešću alkoholizma – Otvaranje duše, preobražaj gubitaka

spomenik

AL-ANON OBITELJSKE  GRUPE

OTVARANJE  DUŠE – PREOBRAŽAJ  GUBITAKA

«OPENING OUR HEARTS –TRANSFORMING OUR LOSSES»

Život sa alkoholicarem moze da izgleda kao da smo u stalnom stanju zalosti. Mozemo da se toliko prilagodimo na svakodnevne gubitke, da vise nismo ni svesni njihovog prisustva. Kada priznamo da zivimo pod uticajem necijeg alkoholizma, priznajemo takodje i svoju zalost. Posto je alkoholizam porodicna bolest, svi clanovi porodice osecaju posledice, a ne samo alkoholicar. Svaka osoba pogodjena alkoholizmom reaguje na svoj nacin. Neko moze da pokusa da kontrolise, dok neko drugi moze cak da  porice da problem uopste postoji. Neki ce da okrivljuju sami sebe.

Pre Al-Anona, okupirali smo sebe raznim aktivnostima trazeci resenja za alkoholicara. Kada nismo uspevali u svojim namerama, sugerisali smo sebi da pojacamo napore ili da pokusamo nesto drugo. Mozda smo cak uveravali sebe da je to bila nasa krivica sto nismo mogli da ubedimo alkoholicara da prestane da pije. Da smo samo mogli da nadjemo prave reci u pravo vreme, da ih izgovorimo u pravom tonu, mozda smo mogli da postignemo da alkoholicar vidi situaciju na nas nacin. Ocajni da ostvarimo svoje snove o srecnom porodicnom zivotu, mislili smo da cemo da uspemo ako svu svoju energiju usmerimo na ovaj problem.

U Al-Anonu saznajemo da nismo prouzrokovali alkoholizam, da ne mozemo da ga kontrolisemo i da ne mozemo da ga izlecimo. Ako pokusavamo da nesto postignemo na silu, treba da se setimo slogana „Polako ali sigurno“. Mada ne mozemo da ocekujemo da nam zivot uvek bude lak, ovaj slogan sugerise da ne mora sve u zivotu uvek da bude tesko. Ne treba da radimo vise ili bolje. Radili smo dovoljno dugo i tesko. Mada mozda necemo moci da promenimo alkoholicara, otkrivamo da postoji jedna osoba koju mozemo da promenimo – sami sebe.

Bolest gubitaka

„Moj prvi muz je umro kao alkoholicar, ali nisam zalila toliko njegovu smrt koliko nas neuspeo brak i svoje snove o ljubavi, sreci i zivotu „dok nas smrt ne rastavi“, koji se nisu ostvarili. Moja zalost je bila pomesana sa ljutnjom , ogorcenoscu i pitanjem „zasto bas ja“ godinama. Nisam razumevala da je bolest alkoholizma bila pravi problem. Bolest je prekinula nas brak i zivot mog muza.“  

Posledice alkohola prozimaju nas zivot i mogu da komplikuju nasu zalost. Zalimo sebe, svoje snove i svoje porodice. Ako imamo malu decu, oni mozda vec dozivljavaju posledice odrastanja u porodici alkoholicara. Cak iako nasa deca vise ne zive sa aktivnim alkoholizmom, u njihovom zivotu se osecaju njegove posledice. Oni mogu da budu povuceni, da okrivljuju sebe, da imaju problema u skoli ili da deluju na negativan nacin.

Naša odrasla deca mogu takodje da nose bolni teret porodične bolesti. Iste one osobine koje su im nekada pomogle da opstanu mogu kasnije da izazovu probleme u odnosima sa porodicom, prijateljima ili saradnicima na poslu. Mogu da imaju problema u donošenju odluka. Mogu da se bore sa strahom ili anksioznoscu ili da imaju problema u održavanju intimnih veza. Često stupaju u brak sa alkoholičarima ili sami postaju alkoholičari.

Svakodnevni zivot sa alkoholizmom oštecuje naše samopouzdanje. Kada odlučimo da odemo u Al-Anon mozemo da se osećamo kao da smo vec izgubili sami sebe. Plemenito je da budemo pažljivi i spremni da zadovoljimo potrebe drugih, ali ne na račun svoje sopstvene dobrobiti. Moguće je da smo malo po malo, zanemarili svoje sopstvene potrebe i posvetili svu svoju ljubav, negu i pažnju drugima. Možda nismo ni sigurni kako smo dospeli u ovu  situaciju.

“Shvatio sam da sam izgubio ne samo i onu sposobnost upravljanja koju sam mislio da sam imao, vec  i sebe samog.  Moje ponasanje je izazvalo bas onu zavisnost koju sam zeleo da prekinem. Al-Anon mi je pomogao da vidim ulogu koju sam imao u noćnoj mori koju sam prezivljavao i dao mi je alatke da mi pomognu da se probudim i da pocnem da živim život prema njegovim pravilima, a ne svojim. Danas, mogu da pogledam u ogledalo i da budem svestan da sam povratio ono što je nekada bilo izgubljeno – sebe samog. “

Promena u dinamici odnosa

U Al-Anonu ucimo kako da postavimo granice, da kazemo da kada mislimo da i ne kada mislimo ne. Vise ne dajemo drugima iz obaveze, kontrole ili straha, vec zato što želimo da damo. Kada počnemo vise da brinemo o sebi samima, možemo da dajemo drugima na zdraviji nacin.

Prepoznavanje sopstvene uloge u odnosu sa alkoholičarima je značajni činilac u nasem oporavku. Pre nego sto napravimo pozitivne promene, moramo prvo da postanemo svesni dinamike nasih odnosa i uloge koju smo igrali. Mozda smo bili “omogućivači” koji su spasavali ili opravdavali alkoholičara. Ili smo videli sebe kao zrtvu, bespomocni da promenimo svoje okolnosti. Mozda je nasa uloga bila da prihvatimo svu krivicu zato sto  alkoholičar pije ili se lose ponasa, izvinjavajuci se za sve sto ne ispadne kako treba. Neki od nasih postupaka su neku losu situaciju činili jos gorom.

Ispitujemo nasu ulogu u porodičnoj bolesti ne da bismo krivili sebe, vec da produbimo svoje razumevanje i saosecanje za one delove svoje ličnosti koje zelimo da promenimo. Ne mozemo da se oslobodimo svog  starog načina ponasanja bez ovog razumevanja. Umesto da nastavimo da se osecamo odgovornim za druge, pocinjemo da preuzimamo odgovornost za sebe i svoje postupke. Ucinili smo najbolje sto smo mogli u datom trenutku sa resursima kojima smo raspolagali, ali sada kada nam je svest na visem nivou, mozemo da vidimo i drugi način. Primenjujuci Al-Anon principe u svakodnevnom zivotu, pocinjemo da reagujemo na situacije drugačije nego sto smo to činili u proslosti. Oslobadjamo se iluzija da mozemo da upravljamo i ubedjenja da mozemo da promenimo alkoholičare ili da ih prisilimo da prestanu da piju.

Kada pocinjemo da se menjamo, menjace se i nasi odnosi sa drugima – ne samo sa alkoholičarem, vec i sa svima oko nas. U bilo kojoj relaciji, ako se jedna osoba promeni, menja se i sama relacija. Kao sto smo i mi sami bili pod uticajem porodične bolesti alkoholizma, tako ce i svi oni oko nas da budu pod uticajem naseg oporavka, kada mi počinjemo da se osecamo bolje. Mada mozda zelimo promenu u nasim odnosima, sama promena moze da predstavlja gubitak.

Nece svi da budu srecni zbog novih promena u nama – ponekad uključujuci i nas same. Mozemo da se podsecamo kako nam je nekada bilo i mozemo čak i da pokusamo da ubedimo sami sebe da nam i nije bilo tako lose pre oporavka. Mozemo da očekujemo prolaznu  ljutnju i krizu u ovom periodu. Ovo ne znači da treba da se vratimo tamo gde smo nekada bili, mada cemo mozda da budemo u iskusenju da to uradimo. U početku mozemo da osecamo da nam pozitivne promene ne prijaju. Onih dana kada povratak na prvobitno mozda izgleda lakse, mozemo da verujemo da nas je nasa Visa Sila dovela do ove  tačke u  zivotu. Tamo smo gde upravo treba da budemo.

Glava iz knjige Otvaranje duse, preobrazaj gubitaka docx pdf

«Ех, кад би…»

Резултат слика за ах если бы

Као и свака добра особина, будући доведена до крајности, трпљење се може превратити у своју супротност. Неке жене трпе чак и те мужеве који разрушују њихов живот у духовном и физичком смислу. Једно са другим је везано. Настављати живети у таквим условима је све равно што и наивно маштати: «Ех, кад би…» «Ех, кад би он престао тако да се понаша! Ех, када би он постао њежнији и пажљивији према мени!» Између осталог «ех, кад би…» – је омиљена фраза жртава. Ако се код тебе моја девојчице, појављују такве мисли, сети се, да ниси можда такво нешто осећала у детињству: «Ех, само кад мој отац не би пио!» А сада размисли да ли су се некад оствариле те маште. Нису. Оне се неће остварити ни сада. Немој бити наивна. «Ех, кад би…» се никада не остварује. Ако су те већ односи привели ка таквој мисли, знај: све иде лоше и биће још горе.«Како можеш да будеш тако жесток?!» – често је узвикивала једна моја познаница, но чак ни мисао о разводу с «таквим жестоким» човеком није допуштала. У ствари она је замрзла своја нежна осећања, постала је слабоосетљива на вређања, затворила је канале по којима је к њој долазио душевни бол. То јој је помогло да преживи.Природа ју је наградила изграђеним у подсазнању механизмом обезбољивања (анастезије). То је механизам који делује на начин – не осећати уопште ако је осећање везано с болом. Психолошка анастезија.Та «анастезија» је помогла да се сачува њен брак, давао је утисак њене преданости (мужу, браку). Но то ју је учинило емоционалним инвалидом. У општењу с њом су постојале само емоције као што су гнев, мржња, злоба, досада, горчина, разочарење. У њеном емоционалном спектру није остало места за нежност, ласкање, очараност, дивљење, хумор, стидиљивост, и на крају крајева, љубав.

Из књиге В. Москаленко «Када је љубави сувише много».

Правило ХАЛТ

Када човек тек почиње да оздрављује од зависности или сазависности још није довољно стабилан. Зато је могућ рецидив – у сазависних је то опет прелаз ка нездравом понашању, емоционално прекључење на другог, отказ од бриге о себи ( подробније погледај књигу Теренса Горски о рецидивима).

Резултат слика за Правило срив

Постоји правило ХАЛТ. Правило – шта се не сме допустити у рецидиву или пред рецидивом, ако се предосети.

HALTскраћеница
Hungry – гладан
Angry – љут
Lonely – усамљен
Tired – уморан

Човек свагда треба да пази да не буде гладан, љут, усамљен, уморан. Иначе таква стања могу да приведу рецидиву или да га удвоструче.

Муж пије – не знам шта да радим.

ФОРРЕСТ ГАМП – мала социјална мрежа

 Аутор: Irinka

Објављено:  (6 аугуст 2015 у 01:28)

Блог: Помозите ми

Здраво свима. Хтела бих Вас замолити за помоћ, код многих oд Вас је вероватно слична ситуација као и код мене. С мужем живим 17 година. Напијао се и до свадбе, но нисам мислила да ће то тако да буде. Нико ме није ни упозорио. Волим га и даље само што осећање почиње да се притупљује. Вероватно ће према мени полетети камења, казаћете сама је изабрала, то нико и не оспорава, но молим вас, мени је и тако тешко, немам са ким да поговорим, постојана депресија и сузе. Свих 17 година муж се периодично опија.

После друге смене пије са колегама и дешава се да долази кући тек пред јутро. Може да код друга остане по два дана. Но описаћу последњу годину. Пиће – то је беда… Може током недеље да пије помало, а у петак да почне и до недеље да се не трезни. Било је случајева да до понедељка, до ручка, није могао да устане на посао (с посла га још нису истерали). У те дане може да оде и да тамо негде са неким пије. Месец дана назад је обећао да 100 дана неће уопште да пије, издржао је свега месец дана, за тај месец ни једном се нисмо свађали. После тога када је узео да пије није знао стати, рекао ми је да се њему такав живот не свиђа, и да ће он да живи тако како се њему свиђа, и он неће да престаје да пије, и уопште он сву недељу чека викенд да би се напио.

Схватила сам да не могу ништа да урадим и да се ситуација неће изменити. До тада сам све испробала и викала, свађала се, ћутала, молила, плакала. Бесмислено, све један те исти одговор, а шта сам ја то урадио, осим што сам попио. А бива да пије по 2 – 3 дана у које уопште не бива с породицом, ја сама с децом седим кући зато што ће он доћи пијан и ако ме не затече кући, не смем да се вратим. Када пије губи интерес к породици, са децом уопште не општи и са мном такође.

Последњих 7 дана – у уторак је узео три флаше, потом у четвртак једну и у петак 3, у понедељак 6 флаша и додао вотку, а у уторак је изашао са посла и пио, дошао је у 4 навече пијан, његовој мами је био рођендан, а он јој није чак ни честитао зато што је пио. И опет, по његовом речима, он ништа страшно није урадио. Помозите молим вас, мени је потребна помоћ да би се избавила од сазависности, уморила сам се и постојано ми је присутна депресија. Можда је у кога још тако било и да се спасио од тога. Хвала свима.

Коментара(61)


  Zhanna 6 аугуст 2015 у 02:09

Здраво, Irinka  Ја сам Жанна, жена алкохоличара.

«Можда је у кога још тако било и да се спасио од тога.»

Ти ћеш се вероватно смејати, но тако је било и јесте у свих нас с невеликим нијансама . Сећам се како сам сама пре пола године прилетела овамао, с том истом молбом: спасите, помозите… . Да…., тада ми није било до смеха.

«Вероватно ће према мени полетети камење, казаћете сама је изабрала, то нико и не оспорава, но молим вас, мени је и тако тешко, немам са ким да поговорим, постојана депресија и сузе.»

Исто то  сам се и ја бојала, да ће рећи «сама је изабрала», како смо само све исте  . Но тога се сигурно не требаш бојати и оправдавати се није потребно, све смо ми овде у истом положају. Мени је веома драго што си овде, знадеш, хоћу да ти кажем да су до нас хиљаде жена прошле тим путем и сада се ми можемо користити њиховим непроцењивим опитом, како би живели радосним животом.

Тренутно после скоро пола године у Ал-Анону могу да говорим те речи са увереношћу, а раније се сав мој живот састојао у праћењу колико је муж попио, тресла се пред сваким његовим запојем, тражила сакривене флаше по кући, брррр, страшно је и сетити се :). Сада ја ЖИВИМ , пре сам само преживљавала, не бројим дане до његовог запоја, мени је изнова занимљиво живети и занимати се собом, а мој вољени алкохоличар – он је и сам, испоставило се, у стању да се брине о себи, види како је занимљиво, што се мање ја тресем за њега, то је боље и мени и њему.

Irinka, теби је потребна литература по програму, можеш наћи у твом граду групу Ал-Анон, они вероватно имају, или наручи поштом, адресу имаш на сајту, а док не набавиш, ја сам читала све редом на форуму и писала девојкама, мене су веома силно подржали, потом сам почела да радим по програму 12 Корака, обавезно се присаједини групи, ако има жива група то је супер, ако нема или ниси у могућности да посећујеш, постоји грипа овде на форуму.

Грлим те.


  Taya    6 аугуст 2015 у 08:03

Здраво, Irinka. Моје име је Настја и код мене је до била слична ситуација. Овде се немој бојати никога. Нико те овде неће осудити. Овде се сви радују теби. И радо ће ти сви помоћи. Шта ти можеш да урадиш у таквој ситуацији. Ти можеш само да спасаваш себе. Њега не можеш. У то сам се сама убедила не једном. При том се мој алкос (други брак) напија до таквог стања да се понекад плашим да нећу стићи позвати хитну.

Но само моје спасатељство ничему није привело. Да и више од тога, испало је да сам ја за све и крива. На самом делу све то није тако, сва алкохоличарева оправдавања, сва његова осуђивања – јесте удобан начин оправдавања свог алкохолизма. Он хоће да пије – он ће и да пије. А ти требаш да мислиш о себи.

Почни да примењујеш 12 корака и желим ти добар пут!


  Irinka  6 аугуст 2015 у 08:43

Ја му говорим да је болестан и да треба да се лечи. Као одговор само слушам како ја од њега правим, ни сам не зна кога. Да ја не доносим кући плату и да без њега не бих имала ништа. Само видите, он вероватно заборавља да ја такође зарађујем и то ништа мање од њега. Уговорила сам да купимо кола, мислила сам да ће мање пити, ништа се није променило.


  Fler  6 аугуст 2015 у 08:06

Иринка, поздрав!

Ево адресе група:  град Нижниј Новгород,

група «Надежда»

место: ул. Шевченко, 1 Б

време: четвртак – 18.00

г. Нижниј Новгород,

Група «Вера»

место: ул. Сергеевскаја, д. 25а, Храм Сергеја Радонежского

време: субота – 13.00

г. Нижниј Новгород,

група «Спасение»

место: Сормовскиј рајон, ул. Щербакова,

д. 2а (Воскресна школа при Спасо-Преображенском храму)

време: петак – 19.00

Овде на сајту има твојих земљака. Драги нижегородци , одазовоте се: новичок је пришао!

Шта се тиче «Дуге», за то се обрати администрацији сајта и увешће те у састав групе.

Свеједно вам је пре свега најпре потребно набавити литературу Ал-Анон. То ћете најлакше урадити на групи (реалној, живој), обично тамо постоји литературе у резерви.

Књиге су ти потребне зато што се у групама Ал-Анон (и у «Дуги» такође) ми занимамо по нашим Ал-Аноновским књижицама. Њих је уопште потребно читати сваки дан. Тако да што је пре могућ,е приходи на сабрања у Нижнем.

Желим ти добар попутни ветар!


  ассорти  6 аугуст 2015 у 08:52

Здраво Ирина! Мене зову Љуба, мој муж такође пије))). Знадеш шта ћу ти рећи? Да, оставимо њега, пјаног! Испричај нам о себи! Колико ти је година, каква су ти интересовања, шта волиш и о чему машташ? Ти веома мало живиш својим животом, а веома много његовим. Тренутно, можда, ти о свом животу мало шта можеш да испричаш. Но размисли, како би ти желела да живиш. Због чега да оздрављујеш? Желиш ли да будеш срећна, радосна и слободна (од мушких пијанки, контроле и бројања флаша, које је он испразнио)? Да ли ти сама желиш да живиш пуним животом, независно од тога пије ли твој муж или не? Ако «да», онда welcome! Добро дошла у Ал-Анон!


 Irinka  6 аугуст 2015 у 10:06

Мени је 36 година и имам двоје прекрасне деце. Ја везем гоблене и веома волим свој посао. Жеља имам, само што се све не испуњавају. Хтела бих да путујем. А оздрављивати хоћу зато што сам се већ уморила бити у таквом стању постојано, хоћу да као породица живимо независно од његових пијанки и да не падам у очајање. Да деца не гледају зло и са сузама у очима матер.


  Irinka  6 аугуст 2015 у 10:10

И још хоћу више се смејати и бити своја као и раније.


  Toby  6 аугуст 2015 у 10:27

Поздрав, Irinka!

Радујем се што те видим овде. Ја сам такође жена алкохоличара, мада он тренутно не пије. Но алкохолизам је – болест неизлечива, смртоносна и прогресирајућа. И не подчињава се НИКАКВОМ мом контролу и управљању. Тако да је неразумно на то траћити снагу – боље је бавити се собом. Још више зато што алкохолизам „заражује“ својим безумљем и нас, блиских алкохоличара. То јест, имамо се чиме бавити и без алкохоличара. То не значи да га се ја одричем или да га престајем волети. Ја би рекла напротив, само благодарећи Ал-Анону, ја се учим да га волим, но не да улазим у његов живот, него да живим свој…

Добро дошла!


  ассорти  6 аугуст 2015 у 10:47

Тако, да би се твоје маште оствариле, теби је самој потребно изменити се. Ми се овде мењамо (оздрављујемо) с помоћу Програма Дванаест корака. Тај програм помаже живети једноставније и радовати се животу, учити се правилном односу к проблему. Појављује се здрав однос према животу.

Заиста се мења однос према животу – мења се живот. Тај програм могуће је проћи са наставником, који ће са тобом да подели свој опит проласка тих корака. Сва помоћ је апсолутно бесплатна, добровољна и анонимна. Некада су нама помагали, сада помажемо ми.

Огромну моралну подршку, неопходна знања и опит можеш стећи на групама узајамне помоћи. Обавезно их посети! Мислим да ће, после посете групе – многа твоја питања отпасти сами по себи. Овде такође можеш посећивати интернет сабрања („Дуга“, на пример) и писати своје мисли и преживљавања на блогу. Срећно!


  Irinka  6 аугуст 2015 у 11:08

Огромно вам хвала.


  Аљка   6 аугуст 2015 у 11:41

Ирина, здраво. Ја сам Аља, жена алкохоличара. Радујем се што си са нама. Прими моју подршку. Веруј ми, веома брзо твој живот ће почети да се мења на боље, само не одступај и иди на групу, читај литературу. Добро дошла!


  Irinka  6 аугуст 2015 у 12:25

Хвала Аља! Реците, а како сте се ви одстрањивали од мужа, како се понашати. Последњи пут нисам на њега обраћала пажњу када је дошао пијан, занимала сам се послом по кући. Не звоним му (телефоном) више када је пијан. Не разговарам. Јуче је био трезан, поставила сам му границе и рекла му да нећу више да се нервирам због њега пијаног и да он сам одговара за своје поступке. Да ја имам свој живот и своје интересе. И пијаног га више нећу чекати кући.  Да га ја волим трезног, но пијаног га мрзим.


  Irinka  6 аугуст 2015 у 12:33

Не знам јесам ли правилно поступила. Веома често када ми је лоше читам молитву Оче наш, неиспијена чаша, молитву при породичним несугласицама. Можете ли ми посаветовати какве још молитве могу да помогну управо мени.


  Аљка   6 аугуст 2015 у 17:44

Ја сам се дуго са мужем борила, са његовим пијанаством, а потом сам схватила да сам због свега тога свој живот изгубила, моја деца пропадају. И ја сам се зауставила. Ја га више не контролишем, не преживљавам када се задржао на послу или не долази кући, знам да, ма како се ја старала, то њему неће помоћи. Да сам ја потребнија својој деци и себи.

Схватила сам да не желим сав живот проћердати на контролу мужа, ја имам свој живот, своје интересе. Волим да кувам, да везем, волим да читам и да шећем са децом, имам другарица са којима хоћу да се дружим, имам родитеље поред којих ми је добро. И дала сам самој себи задатак, да се сваког дана занимам свим тим веома важним за мене делима.

Даље, ако муж негде пије, или је опет дошао пијан – ја немам времена за то се беспокојити, ја сам дужна да изађем са децом на улицу, да спремим њима и себи нешто укусно, дужна сам да прочитам главу из књиге, дужна сам да будем са родитељима (добро је што живе близу нас), да поговорим са другарицом, да оплетем бар 4 реда за дан (обично се тим бавим навече, пред сном), дужна сам да будем овде на сајту – читам, пишем ако имам што рећи, накупљати туђи опит, он ми је веома важан и потребан.

Ускоро  ми предстоји прелазак у Омск, тамо постоје живе групе Ал-Анон, чекам то с нестрпљењем, ићи ћу на групу. А знаш, испочетка сам са великим трудом све то успевала, било је веома тешко све то чинити сваки дан, није ми се уопште ништа хтело радити, особито када је муж био у запоју. Но приморавала сам себе. И са сваким даном постајало је све лакше и пријатније живети својим животом!!!

Више не дирам (трзам) мужа када је пијан. Ако је дошао пијан и хоће да прави скандал, старам се да изађем са децом из куће, или му просто говорим да са њим нећу да разговарам, зато што тренутно немам времена (разговарам са мамом, пишем на групи, читам, плетем, играм се са децом – у зависности од ситуације), говорим му да ћу са њим касније поразговарати. И молим се за душевни покој. Иди на групу, пиши овде, занимај се било чим по максимуму, да времена не би остало. И на групу по корацима. Ти си већ пришла овамо! Већ то је здраво! То је већ почетак! Не заустављај се! Сада само напред! Другог пута нема. Ти ниси сама!


  Аљка  6 аугуст 2015 у 17:49

Извињавам се за грешке при писању, пишем с телефона .


  Irinka  6 аугуст 2015 у 18:21

Реци ми како поступати ако се он напио, протрезнио, а сада је већ други дан како не разговара. Ето дошао је са посла, узео ручак и отишао на спорт, чак и не поздравивши се када је дошао. Како се понашати, не дирати га и препустити се струји.


  Irinka  6 аугуст 2015 у 18:23

И хвала вам, сада ћу тако да радим када уђе у запој.


  Аљка  6 аугуст 2015 у 19:03

Не узнемиравај га. Не жели да разговара, нека не говори. Њему је после запоја лоше, осећа се кривим. Њему је нужно да га неко казни, то он очекује, њему је потребно оправдати се пред самим собом, зато он са тобом и не разговара. Он чека да се ти почнеш свађати, он на такав начин хоће да те изведе на конфликт. Ако се поведеш за њим, то ће он и добити казну – ти ћеш се на њега извикати, а добиће и оправдање за свој запој – то ме жена лоша запала, стално виче. Не поводи се, он то и чека, њему је то и потребно.

Запамти – ти ниси крива за његову болест, ти ниси узрок његове болести и ти га не можеш излечити!!! Он има Бога и само са Божијом помоћу он може да престане пити! Ти не можеш помоћи! Не сметај му да учи Своје лекције живота.

Ја у таквим ситуацијама просто мужа не дирам (не трзам), не жели да разговара – нека ћути. Ја се не свађам, не надимам се и не ћутим „увређено“, ја се просто понашам спокојно, спокојно, обраћам се мужу као да се ништа није десило. Не жели – нека не одговара, то није мој проблем, то његова болест тако себи тражи оправдање. А ја, боље о себи да се побринем, собом да се бавим. То је мој опит. Надам се да ће други ученици подсказати шта они раде у таквој ситуацији.


  ассорти  6 аугуст 2015 у 19:13

Аља, читам сада твоје редове и размишљам, како си добро напредовала за то време! Просто се сећам твојих првих писама и упоређујем с тим што сада пишеш, то је небо и земља))) Значи програм ради!


  Аљка  6 аугуст 2015 у 19:33

Хвала))) и сама сам срећна због тога! Ја видим промене, живот је почео да добија боје! Хвала Ал-Анону и свима вама! С нестрпљењем чекам преселење, да пођем на живу групу.


  Irinka  6 аугуст 2015 у 20:36

Такође, хоћу да се тако научим.


  ассорти  8 аугуст 2015 у 08:15

Све у своје време))) нећеш се изменити за један дан, за то је потребно време. Но да би се то време приближило, пут почињи већ сада. На почетку је корисно „с главом“ се забити у Програм. Бог даје фору новичкам и кораке је веома лако пролазити, у једном даху))))


  ассорти  6 аугуст 2015 у 12:38

„Боже дај ми разум и душевни покој, да прихватим то што не могу да изменим, храбрости да изменим то што могу, и мудрости да разликујем једно од другог. Да буде воља Твоја, а не моја. Амин“


  Irinka  6 аугуст 2015 у 12:39

Хвала.


  Irinka  6 аугуст 2015 у 18:58

Још хоћу да сазнам, а када се муж напије и на следећи дан већ не пије како се понашати…? Ја се затварам, ја сам на њега љута и не разговарам са њим, и то се може продужити недељу дана, он такође не покреће разговор, сматра да ништа посебно није урадио. А када дуго не општимо ја осећам опустошеност, осећам се непотребна. И чини ми се да ме он уопште не воли. И долазим до закључка да је вореватно боље развести се. ….


  Irinka  6 аугуст 2015 у 20:29

Хвала за молитву, копирала сам је на телефон.


  Аљка 6 аугуст 2015 у 19:12

Ја сам такође тако реаговала на запоје мужа. Било је пусто, болно и увредљиво. Веома сам желела развести се. Чак сам му и смрт желела. Изгледало ми је да је то крај. Сада на све то гледам по другому. Ја имам моју децу, моје родитеље, мог Бога, имам саму себе. И мени је са мном добро, радосно, без обзира на то како се муж понаша. Ја схватам да то његова болест тако поступа у односу према мени, и њему самоме је од тога лоше.   Погледај у круг, колико је поред тебе добрих и људи који те воле!

Грлим те!


  Аљка  6 аугуст 2015 у 19:15

Ја такође не успевам увек да се не поводим на његову болест. Но свесна сам да сам и ја такође болна и мени самој је потребна помоћ. Ја сам тек на самом почетку пута, још много треба да се научим. И ја сам због тога радосна, зато што већ сада видим измене у свом животу и више не желим да се враћам назад.


  Irinka 6 аугуст 2015 у 19:22

А ви после његових запоја, када је он трезан, одмах са њим почињете разговарати?


  Аљка  6 аугуст 2015 у 19:40

Ако ми је његова помоћ неопходна, то га ја молим да ми помогне. Управо га молим.  А уопште се старам да га не узнемиравам. Ја знам да му је после запоја потребан скандал са мном, то је његовој болести потребно. А ја с тим немам ништа. И још сам схватила – када, нпр. чевек болује од грипа ти се са њим, због тога што он кашље, не свађаш, тако и муж – он је болестан, и његови поступци су неретко – пројава његове болести, бескорисно је, чак и штетно за то га грдити.


  Irinka 6 аугуст 2015 у 20:25

Да, ја га и не грдим, само не подносим то што он ћути и може се спремити и изаћи ништа да не каже.


  Irinka  6 аугуст 2015 у 20:28

А ја сам изгледа и ваша земљакиња. Ја сам такође из Казахстана, само са Источног, град Зирјановск, можда сте чули за њега?


  Аљка 6 аугуст 2015 у 20:44

Да))) чула сам))) а ја сам из Павлодара. С краја августа у Омск прелазим))).


  Irinka 8 аугуст у 08:09

Поздрав свима, реците, а како су ваши мужеви реаговали када су сазнали да ви посећујете групу?


  Zhanna 8 аугуст у 14:06

Поздрав, Ја посећујем виртуалну групу, свеједно се муж забринуо, говорио је да је то секта, покушавао је да ме убеди да оставим то, бринуо се да ће ме прозомбирати и покупити новац .

Потом је узео адресу и тражио на интернету информацију о сајту, не знам шта је он тамо ископао, нисам питала, тада нисам имала времена ни жеље за то, тако сам се ухватила за програм да сам све време читала и слушала аудио. Потом је кренуо рад на Корацима, почела сам да примењујем у пракси то што сам учила, муж је видео да се што-шта мења, био је напет, нервирао се, но отворено није ништа забрањивао.

Постепено, када су се ствари у породици измениле на боље, он се успокојио, а испочетка је чак и љубоморе било, типа: Опет се са својим «алкохоличарима» дописујеш . Понекад је увређено говорио: «Хајде-хајде напиши каквог лошег мужа имаш». Ја сам спокојно одговарала да ми и без осуђивања његове персоне имамо о чему да поговоримо, на такав начин сам му дала да схвати да се свет не врти око њега и ја то више не мислим да радим.

Наравно, све то без било какве агресије, веома спокојно, но тврдо и уверено, претходно се помоливши и одајући разултат у руке Више Силе, ја радим то што сам дужна, а за разултат одговара Бог и тада ја могу да увидим како происходи чудо програма, ситуација се мења када ја «метем своју страну улице» .

Све вас грлим.


  Аљка  9 аугуст 2015 у 05:41

Мој муж је све веома агресивно примио. Силно му је сметало у прво време када је видео да се ја овде на сајту дописујем. Крајем аугуста ћемо прећи у Омск, ићи ћу на живу групу. Предупредила сам га зараније, нека га нек кува. Ја знам да ако буде покушао да запрети, ја ћу поћи у сваком случају. Сајт ми није могао запретити мада је силно желео. Зато што види и схвата одакле су кренуле промене )))))


  Аљка  9 аугуст 2015 у 05:43

Љутио се много прво време.:)


  Irinka  8 аугуст 2015 у 16:41

Ево 08 аугуст је дан суза… Ујутро сам пошла код фризера. Вратила се од фризера, почела да сређујем кућу. Он је дошао мало припит, ушао, ни с ким не разговара, погледао на интернету како доћи до неког тамо места и отишао, и већ 5 сати њега нема. Трудила сам се да се држим, но отишла сам на групу и тамо се расплакала. Његова мама говори да се разводимо ако је он већ тако лош и пије.


  Irinka  8 аугуст 2015 у 18:32

А још ни у базен не могу поћи зато што новаца немамо баш много (у базен ми је доктор рекао да идем, то није моја похота) а он је 08 аугуст пио до 5 навече дошао сав у запаху и с новим телефоном. Ето тако девојчице. И хвала вам за подршку, свима сам вам благодарна. Ја вас такођер грлим :).


  Аљка  9 аугуст 2015 у 06:01

И са мном је исто тако било и сада бива. Муж пије (успут да кажем, приметила сам да покушава да пије мање и ређе, долази и говори «видиш звали су ме и нисам отишао»), понекад последњи динар попије. То је веома тешко и болно, увредљиво за децу, тата на пиће потрошио, а не на сладолед.

Ја тренутно не радм но мужа сам предупредила (разговор је био после неколоко дана трезвости), да чим он прими плату ја узимам 4-6 000 рубаља (70-80 Е) за себе на време његових запоја, да је то новац за децу и мене, на лекове и најнеопходније ствари, да се тај новац НЕ троше на потребе целе породице. На такав начин последња три месеца имам тајно скровиште за најнеопходније.Муж у сваком случају купује продукте , плаћа стан итд. Знам да чим се ја запослим проблем се решава сам собом, но до тада тако. Не знам да ли је исправно но мени се чини да би могло просто од свакодневне куповине помало новца остављати на страну, ако је муж против тога да ти даје новац. И још то је његова обавеза – да обезбеђује породицу.

Ја директно говорим мужу, деци су потребни лекови или одећа, или соко-фрукти, ја требам код фризера, или ми је потребна обућа… Да мало ли што-чега (само трезном му говорим, с пијаним је бескорисно разговарати). И он се саглашава и чини по могућности, но ја сам се научила да га молим, љубазно и с поштовањем.


  Аљка  9 аугуст 2015 у 06:17

А по поводу развода – и ја сам се такођер, када сам дошла овамо, спремала за развод. То није решење. Ти си сама болна, а не само твој муж. Ти можеш да се разведеш од њега, али твоја болест никуда неће исчезнути и боље ти неће бити. Зато сам дала себи времена, следећих пола године ја се са никим не разводим. Мада понекад се баш хоће. Чини се, да ће развод све проблеме решити. Неће решити. Мој је муж агресиван када је пијан. Прозива, виче, може подићи руку. Но схватила сам да је и мој удео био у томе.

Сада ако се напије он не виче. Просто ја се, када је он пијан понашам по другому. Ја сам оделила болест од мужа… Тако некако се може рећи. Не жури с разводом. Дај СЕБИ времена.


  Irinka  9 аугуст 2015 у 09:39

Девојке а како сте ви почимале да живите за себе? Чиме сте се занимале? И како је муж реаговао?


  Fler  9 аугуст 2015 у 09:45

Да, боље је не «трзати» се на првој години програма (притом не просто тако – ево постоји Ал-Анон и готово, него се тражи истински труд без самообмане: посећивање сабрања на живим групама, редовно читање Ал-Анон литературе, било какво и најмање служење у групи, без тога ће користи бити мало, да и молитва за душевни покој сваки пут када ти је лоше).   Свеједно, ако је агресија опасна за здравље (а словесна агресија је итекако опасна, да не говоримо о ударању) онда је неопходно оделити се од алкохоличара подаље. Не треба ни себе ни децу постављати под удар болести, то је неразумно. А време ће већ даље показати да ли је потребан развод или не. Одвојити се од њега је неопходно.

Чак и анонимни алкохоличари обративши се ка женама пишу овако. „С годинама ми постаје смешно када читам њихова поуке: видим тамо такву бригу о алкохоличару и жена као прилог њему :)))


  Irinka  9 аугуст 2015 у 09:51

Агресије нема с његове стране зато што када он пије њега просто нема кући. А када дође иде да спава. Ја се више не качим и не разговарам са њим када је он у таквом стању, а он како се протрезни не разговара са мном.


  Fler  9 аугуст 2015 у 09:52

 „Девојке а како сте ви почимале да живите за себе? Чиме сте се занимале?“

Ја сам ишла на Ал-Анон и ПОСТОЈАНО читала књижице Ал-Анона. Дан и ноћ, у транспорту, у кади, ишла у кревет и остављала за сваки случај брошуру под јастук. Учила сам се молити, живети дан за дан. Престала звонити алкохоличару, привела поредак у кућу, с децом сам почела спокојно да општим итд.

Уопште у Ал-Анону некако брзо просиходи разделење моје личности и мог живота до личности и живота алкохоличара. Пространство се на крају, појављује, где је Бог. А где је Бог тамо је и живот. Што шире ја откривам двери Богу, то је интереснији, прекраснији и чудеснији (то без сваког преувеличавања) мој живот.

А алкохоличар буквално као да се умањује с огромном брзином. Као још јуче да је било како нас је он возао и давао свему тон, а данас (9 аугуст) већ Бог руководи са свим и свима, а не алкохоличар. И готово. Потпуни преокрет, моје ново рођење. То другачије не можеш назвати – то су мене заново родили на светлост Божију.

И тако сваки Божији дан…. Вољно-невољно почињеш благодарити алкохоличара…


  Irinka  9 аугуст 2015 у 15:41

Ево и ја сада углавном читам.


  Fler  9 аугуст 2015 у 09:57

 „он како се протрезни не разговара са мном“

Каква срећа, можеш се бавити својим животом! Ако си бар набавила «Набор за почетника», тамо су упутства шта треаба да радимо, а шта је боље избегавати. Откривај и читај, тамо су савети на сваку минуту живота, а од нас зависи шта ћемо да изаберемо.

Ми такођер много манипулишемо алкохоличарем; зато што је он постао предмет нашег живота. И то што ми сами погано живиммо, се такорећи сакрива иза фигуре алкохоличара. То се у програму не одобрава, тако да, повлачи се у страну, моли се и дејствуј по новом. Нека алкохоличар живи како хоће, а ти почињи да оздрављујеш. Не кукај, ти имаш СВЕ: живе групе пре свега. И овде на сајту имаш све како би почела са оздрављењем овде и сада.   Само требаш схавтити, да је наша болест тако упорна. Преодољевај у себи жељу жалити се и пропуштати време за рад над собом.


  Irinka  9 аугуст 2015 у 10:04

Не, «Набор за почетника» ми нису предложили, дали су ми три књижице: гнев, рецидив и осећања.


  Irinka  9 аугуст 2015 у 10:05

Ја сада све слободно време углавном читам.


  Fler  9 аугуст 2015 у 10:12

Сачекај-сачекај: какви „Гњев“, „Рецидив“ и „Осећања“? Куда си ти попала? Таквих књижица и брошура у Ал-Анону нема!

Буди добра и напиши адресу те групе. Да ли се она назива „Ал-Анон група“? То је веома важно, Ира.


  Fler  9 аугуст 2015 у 10:25

Управо сам написала писмо нашој нижегородки, заједно ћемо да размотримо. 🙂


  Fler  9 аугуст 2015 у 10:40

Ира остави на страну те књиице, боље је (док не набавиш књиге одобрене од WSO) уместо њих читај конспект сабрања Ал-Анон овде на групи «Дуга».    То ће на првом етапу потпуно да надомести недостатак, зато што је овде кориштена литература Ал-Анон и истински, живи чланови Ал-Анона се деле својим опитом, снагом (силом) и надом,


  Toby  9 аугуст 2015 у 19:47

Можда зато што је Секретар на одмору? А јеси ли јој написала да желиш да ступиш у групу.


  Виктория  9 аугуст 2015 у 21:49

Добра вече! Ја сам такођер потврдила дружбу 5 аугуста, а ући у групу не успевам, или ја не могу, или не знам како? Ја имам страшну муку – мој син пије! Вероватно је он алкохоличар. То је веома страшно. Одакле ја да почнем? Ја сам тачно сазависна, шта ја да радим? Шта да читам? Ја сам из Украјине, могу само кроз интернет да комуницирам. Ја затварам и отварам очи само са једном мишљу: како му помоћи? Шта радити?

И ја не знам како да му помогнем… Мало ми само помаже вера у Бога, Да нисам једном (9 година назад) пошла у храм ја би највероватније сишла с ума… Прочитала сам: „Алкохолизам – то је болест претераног материнства“1, то је за мене речено, но ја то нисам хтела! Девојке кажите било шта!


  Irinka  9 аугуст 2015 у 22:13

Ваша је беда што сте сазависни исто као и ми. Ја сам почела са књиге Валентине Москаленко о сазависности, прочитајте је. После те књиге сам извела много закључака. Мој муж такођер пије. Ми сами смо болни и вас ће овде подржати, пишите. Грлим вас.


  Toby  9 аугуст 2015 у 22:39

Викторија, здраво. Прочитај чланке, личне блогове. Можеш да напишеш у свом блогу – уверена сам да ће се многи одазвати.

Можда ми нећеш поверовати, но ја знам да је и у твојој ситуацији могуће осећати спокојство па чак и радост од живта.

Нико од рођака алкохоличара не може да оздрави за (уместо) њега. И нико од нас не може да управља зависношћу ближњег.

Постоје три „НЕ“: ја НИ узрок  алкохолизма ближњег, ја НЕ могу контролисати његово пристрашће, ја га НЕ могу излечити. Чак ако просто то себи будете понављали, већ ће вам постати лакше. И верујте – ви нисте сами.


  Тата_лето  11 аугуст 2015 у 16:00

Викторија, поздрав! Мене зову Татјана, ја сам мат алкохолика. У програму сам 5 год и слава Богу већ знам, ДА ПОСТОЈИ ДРУГАЧИЈИ ЖИВОТ!) без програма, живих и виртуалних група,а  атакођер и читања наше АЛ-Анон литературе, без опита других људи немогуће је здрављати! Читај овде на сајту, тражи групу у свом граду, на скајпу, напиши мени ако хоћеш. Грлим те, знај да ти ниси сама!)


жанна  9 аугуст 2015 у 20:11

21.00 по моск (понедељак) имя – секретар natnat248

13.00 по моск (среда) – имя секретар olivka6092

20.00 по моск(четвртак) – имя секретар lotoslotos43

19.00 по моск(петак) – имя секретар alanon1213

14.30 по моск (субота) – имя секретар lotoslotos43

14.00 по моск (недеља) – имя секретар lotoslotos43

то је распоред група на скајпу. Биће нам драго да те видимо.


  Fler  9 аугуст 2015 у 23:21

Викторија, поздрав!У Украји постоје групе АА, и вероватно ће неко од ваших ааоваца поћи на празник АА у Москву крајем недеље.

Замоли их да ти купе књиге Ал-Анон, оне ће се тамо продавати, као и обично.Без књига је немогуће оздрављати од алкохолизма, зато што је то породична болест, а не само алкохоличара.

Потребно је све време читати литературу Ал-Анон, да би наступиле промене. Уопште, Ал-Анон постоји у Украјуни.

Излаз постоји, и то прост, веруј ми. Код мене су двоје синова одрасли док се ја налазим у Ал-Анону, сада унуци и унуке подрастају, и ја немам страха да ће се са њима десити нешто страшно: програм Ал-Анон је веома ефективан за побољшање услова у  породици.

http://www.fgump.ru/blogs/pomogite-mne/ne-znayu-chto-delat.html

Говорити „Не“ «Дан за даном из сазависности»

Melodi Bitti Мелоди Битти

Говорити „Не“  07 Аугуст. 

За многе од нас је сложено произнети ту реч, која је тако кратка и најпростија за написати. То је реч «не». Напред! Реците громко: «Не». «Не» – је једноставна реч но тешко ју је рећи. Ми се бојимо да нас људи неће волети, или да ћемо имати осећај кривице. Можда смо ми у убеђењу да добар радник, дете, родитељ, супруг или хришћанин никада не говори «не». Проблем је у томе што, ако не научимо да говоримо «не», то ћемо престати да волимо и себе и те људе којима све време желимо да угодимо. Ми чак можемо да кажњавамо друге својом увређеношћу. Када ми говоримо «не»? Тада, када је «не» – то што подразумевамо. Када се учимо да говоримо «не», ми се учимо да не лажемо. Људи могу да нам верују, и ми можемо да имамо поверења у себе. Многе различите, лепе ствари, происходе када почнемо да говоримо то што подразумевамо. Ако нам је страшно тешко произнети «не», то можемо да задржимо одговор, одемо у страну, прорепетирамо ту реч, затим се вратимо и кажемо «не». Нисмо дужни да прибегавамо дугим објашњењима наше одлуке. Када умемо да говримо «не», ми умемо да говоримо «да» нечему доброме. Наше «не» и «да» почињу да примају озбиљно. Стичемо контролу над собом. И нама се открива тајна: испоставља се, није тешко рећи «не».

Данас ћу да говорим «не» ако је то то што хоћу да кажем.

 

Хоћу да напоменем као преводилац, да је текст намењен, као и остали чланци из књиге Мелоди Битти, онима који су одраслим у дисфункционалној породици и који имају проблем да кажу «не» ако их неко нпр. присиљава, културно или не, на нешто са чим нису сагласни, и од чега им је лоше. То је исто једна врста претераног човекоугодништва, и то из страха, а не из хришћанске љубави. Уопште се не ради о томе како не треба помагати другима. Извините и хвала што пратите сајт.

Како заволети људе?

Резултат слика за • Как полюбить людей

Како заволети људе. Просто, дозволи свакоме да буде то што јесте. Одреци се свих представа о томе какав би тај човек, као, требао да буде, каквим би га ти хтео видети, чак и тог образа кaквим га ти видиш – и он је неистинит… Сваком човеку је својствена слобода, промене са временом, сваки човек је дете у души, но скрива га… Видевши човека у неком таквом образу, ти гледаш не у његову дубину него спољашност, ти видиш маску, но не суштину… Одреци се жеље да подагнаш човека под тај образ у којем би га ти хтео видети…, одреци се жеље да га учиниш таквим каквим би се теби хтело, а сам просто посматрај, уживај у општењу, радуј се разноликости без права да нешто мењаш. То рађа огромну радост, дозволити свакоме да буде то што јесте, рађа љубав.

https://vk.com/happiness_in_you

Рањивост. «Дан за даном из сазависности»

Melodi Bitti Мелоди Битти

Рањивост. 04 Аугуст.

Схватила сам једно, да што више себе контролишем, то сам више рањивија.

Анонимни сазависни.

Многи од нас сматрају да ми можемо показивати само своје јаче стране. Ми смо убеђени да свету  можемо показивати само такве особине као што су учтивост, спокојство, снага, савршенство и умеће контролисати себе. Да, све је то наравно лепо. Често је потребно себе контролисати, бити спокојна, и снажна, али код свих нас постоји и друга страна – тај део нас који се осећа беспомоћно, који је уплашен, који је сумњичав и која се гневи. Тај део нас има потребу за бригом, љубављу и увереношћу да ће све бити добро. Исказивање тих потреба чини нас рањивима и мање савршенима, али неопходно је, такође, прихватити и тај део себе. Дозвољавајући себи да будемо рањиви ми себи помажемо да градимо дуготрајне односе. Показујући своју рањивост, постајемо ближи људима и помажемо другима да буду ближе к нама. То нам помаже да растемо у љубави према себи и у прихватању себе. То нам помаже да поделимо своје оздрављења са другима. То нам помаже да постанемо целосни и доступни за друге.

Данас ћу дозволити себи да будем рањива када је то безопасно и одговара ситуацији.

Опростите свима.

 

Резултат слика за Простите всех

Праштање.

Опростите свима ко вас је увредио. Не ради њих, него ради вас.

Ми, одрасла деца, могли би саставити дуг списак правомерних жалби на оне који су нас некад повредили. Без преувеличавања или драматизације, ми смо преживели такве ужасне ствари које су неопростиве у општеприхваћеном смислу те речи. Но да ли је то зиста немогуће опростити?
Мада су нас лишили нечега заиста важног или нас насилно пунили оним шта нас је разрушавало, дужни смо да озбиљно размислимо о последицама непраштања. Чак и ако нам се вечно памћење увреда чини не само емоционално неопходним , него и разумним, треба да схватимо, да затаjивши увреду, ми изнова опет и опет бивамо жртве.
Праштање је у нашим сопственим интересима. Отказ од њега нас може насвагда приковати ка тој одвратној, ужасној ситуацији, коју ми не отпуштамо. Ми не можемо да будемо слободни док год не опростимо.

Шта је урађено, урађено је! Када опраштам ја скидам са котла не неког другог, него самог себе.

Трпљење.

Трпљење је способност мирења са оним шта нам се посебно и не свиђа. Да би остали при здравом уму, покушавамо то да игноришемо или одмахујемо руком од таквих ствари које нас раздражују, као што су бука транспорта, причљиви колега, препуштање деци да бирају тевепрограме. Не желимо да раздувавамо из мухе слона, не желимо да све време будемо узнемирени. На такав начин ми говоримо себи  да све то нема неког значаја, понекад кроз стиснуте зубе.
Прихватање иде на корак даље него трпљење. Један гигантски важан корак. Прихватити нешто значи узети, сагласити се добровољно – без стиснутих песница и зуба. Прихватање иде из срца, а не из главе. Прихватити то што вас раздражује означава нешто више него напето противљење или злобна слепота и глухост, игнорисање нечега. То значи загрлити нешто и самим тим га лишити силе да наруши наше спокојство.

Моје спокојство неће бити принесено на жртву непријатностима посведневног живота. Ја прихватам живот такав какав јесте.

Аутор Хариет Нелсон