Архиве категорија: алкохолизам

Азбука оздрављења (Мамама и женама алкохоличара и наркомана)

Ова танка књижица представља упутство за маме, тате, жене, мужеве и децу, као и за остале сроднике, и искрене пријатеље наркомана или алкохоличара, односно, за све оне који воле своје ближње који су упали у страшну замку зависности. За оне који их воле и због тога их не напуштају, већ се надају да ће им помоћи, што значи да су спремни да предузму одређене кораке.

Као у сваком упутству, овде су врло кратко описана главна правила у складу с којима треба деловати и уобичајене грешке, које се притом чине. Молимо вас да притом имате на уму да ова правила не могу одговарати свима и да упутство неће заменити ни озбиљан рад у групама, ни проучавање литературе, ни молитву. Оно даје само главни правац неопходних радњи које обавезно треба да развијате и прилагођавате својој конкретној ситуацији. Наставите са читањем

Организација група помоћи наркозависницима

Настављамо тему зависности и сазависности.
Недавно је у коментарима постављено питање – како изгледају групе самопомоћи.
Опит рада православних група подршке у Рибинској епархији (Руска Православна Црква).
Александр Разумов – руководитељ рехабилитационог центра при храму Иверске иконе Божије Матере, град Рибинск

Уважавани оци, драги браћо и сестре, почињемо са нашим вебинаром. Ја се зовем Разумов Александар из града Рибенск (Русија). Наставите са читањем

Резултати недеље – упитник за групе самопомоћи

Вежба „Резултати недеље“ обавља се у циљу профилактике рецидива услед зависности од алкохола или дроге. Рецидив се може одликовати трима карактеристичним својствима:

  1. Процес рецидива на негативном фону – неурастенички рецидив. Карактерише се раздражљивошћу, депресијом, увредљивошћу и другим негативним емоцијама. Општи став је „не могу и нећу да трпим“.
  2. Рецидив на позитивном фону – сањалачки рецидив. Карактерише се лакомисленим, „несташним“ и безбрижним понашањем. Расте унутрашња спремност за конзумацију. Општи став је – „једна ми неће нашкодити“.
  3. Спонтани рецидив. Појављује се као неочекивана и несавладива жеља за конзумацијом изазвана неким спољашњим или унутрашњим фактором. Повезано је с нарушавањем граница (задатак „Границе“ се обавља посебно). Општи став је „немам снаге – желим“.

Наставите са читањем

Како помоћи зависнику да започне лечење: интервенција

Да, то се буквално може назвати „интервенција“. То је убацивање свести здравог (или бар релативно здравог) блиског човека – у свест тешко болесног зависног човека (наркомана или алкохоличара) ради спасења његовог живота. Интервенција је слична апарату „уметног дисања“: на њему се не може дуго живети, али се помоћу њега може преживети најтежи моменaт, а после ће већ сопствена плућа почети да раде као некад. То је као нека „протеза“ на кратко време.

Зашто је потребна интервенција?

Од наркоманије и алкохолизма људи умиру. Наставите са читањем

Шта је то „Тврда љубав“?

Untitled

За родитеље и ближње зависника

Принципи тврде љубави помажу да се сачува здрав разум у случајевима када Ваш блиски човек актвино конзумира алкохол или наркотике. Исто тако они помажу да не паднемо у „замке“ болести зависности у периоду оздрављења зависника. Пошто је болест зависности – хронична и прогресивна болест, јасно је да ће се у вашим новим односима, чак и при условима стабилне ремисије, код вашег ближњег појављивати моменти који ће да провоцирају рецидив. По статистици 70% рецидива у оздрављујућих зависника се догађа због међусобног неразумевања у кругу породице. Ближњи могу по старој навици да покушавају контролисати наркомана или алкохоличара, ограђивати га, решавати његове проблеме, или насупрот томе, да му не дају ама баш никакву подршку због старих увреда у гнева. Уопште не схватајући да таквим поступцима они провоцирају болест зависности. А потом, зависник који је био у фази оздрављења, пада и почиње све по старом кругу: страх, брига, безизлаз, осећај кривице, стида, упропаштено здравље и психа. Уважавани родитељи и ближњи, далеко се мање енергије и емоција троши на све то, ако размислите о том, да се можда проблем не крије у вашем понашању и ако изучите принципе тврде љубави. То би довело до колосалних разултата, те наркоман или алкохоличар који живи са вама и не жели ништа да мења, не би могао да Вас искориштава. Наставите са читањем

12 Корака тврде љубави

  1. Немоћан(-на) сам да спречим сина / ћерку да се дрогира. Обраћам се за помоћ љубећем Богу.

Родитељи наркомана придржавајући се програма „12 корака“ признају да су немоћни у борби против наркоманије и да нису у стању да исправе живот другог човека. Признати своју немоћ не на речима, већ на делу, уопште није једноставно. Већину нас просто запањи та мисао – „Оставити дете да се суочи с проблемом један на један“. Јер ми нисмо у стању да проблем сина или ћерке одвојимо од свог проблема. „Морам нешто да урадим с њим / њом. Ако се он / она и даље не мења, значи треба још више да се потрудим“, – сматра мајка наркомана. Родитељи су уверени у то да се ствар још увек налази у њиховим рукама, треба само више да грде, прете, да буду упорнији, да моле итд. И одједном, први корак им предлаже да „Отпусте и да признају своју немоћ“.

Наставите са читањем

О пијанству и смирењу

Ето човек се искрено каје, причешћује се, моли се свом душом, довољно дуго води духовни живот, већ пет година, а потом пада и опет пије. Бива не мало таквих случајева.
Човек не зна шта да ради. Неки из очајања завршавају живот самоубиством. „Господе, верујемо у Тебе, причешћујем се, а Ти ми не помажеш. Молим те, кажи зашто ми не помогнеш?“ Мислим да Бог може овако да одговори: „Ето дао сам ти петогодишњу паузу, показао сам ти да можеш да не пиjеш. Сада се смири, обрати се таквима као што си ти. Не сам, него се заједно са њима покушај избавити од те своје беде и увидећеш да ће се код тебе појавити снага, други људи ће ти помоћи, и ти ћеш помагати другим људима“.

митрополит Антоније Сурожски

Неки су свештеници против организације АА још и због тога што се сувише уздају у своје свештеничке снаге. Они у ствари не знају у чему је суштина проблема – то је главно и основно. Исти случај као са инјекцијама. Постоје свештеници који инјекције сматрају за врачање, говоре да је давати инјекције грех. Мада је то чиста медицина. Људи просто не разумеју у чему је ствар. Могуће је да људе у Русији још одбија и то што је тај покрет АА дошао из Америке.

Мишљење ауториттних људи о програму 12 Корака.

http://aasrbija.com/  (форум http://aasrbija.com/phpbb/)

Шта ће хришћанину психологија?

Свештеник Глеб Курскиј, професор библистике на Православном Свето-тихоновском универзитету. Предговор књизи Валентине Москаленко «Када је љубави сувише «много».

Валентина Москаленко u својим књигама покушава да оговори на нимало једноставно питање, како теорија и пракса психологије као науке могу да буду сједињене са хришћанским погледом на свет. Наставите са читањем

За оне који живе са алкохоличарем

alk1

Како да се понашају жене (мужеви, мајке, деца, другови итд.) алкохоличара

Сазависници се налазе у стању повишене напетости. То је једноставно факт. Очигледно да je управо због тога и разговор с таквим људима увек помало специфичан.

Они воле да задавају питања на које сами већ имају одговор и на такав начин просто очекују да доктор каже оно, што они желе да чују.
Задавајући питање, често прелазе на описивање тога како човек пије (дрогира се, коцка…) Пажња се концентрише не на решавање проблема, него на његово описивање. Притом се проблемом сматра стање опијености. Наставите са читањем

„Да ли нас је неко урекао или су бачене чини?“ (део други)

(Овај текст је већ био објављен у мом преводу 19. јануара 2015.  Случајно сам наишао на други превод, који је вероватно и бољи од мога. Ранији текст «Враџбине, урок? Муж пије? Деца болесна?»  или о значењу психологије у православљу)

„Да ли нас је неко урекао или су бачене чини?“ (део први)

Прича седма

svestenik AgapijeНа прагу собе за разговор су родитељи с девојчицом млађег школског узраста. Дете има очигледне симптоме физичке болести, али — „лекари ништа нису нашли“. Дакле, у питању је „урок“. Одмах је јасно да су људи номинално православни. Покушавам да видим каква је ситуација у породици, да ли су се обраћали „нетрадиционалним исцелитељима“ итд. Одговори су: „исцелитељима“ се нису обраћали, нико не пије, код куће је све у реду. Немам за шта „да се ухватим“. Тада сам замолио девојчицу да нацрта породицу и нешто по жељи. Кад су цртежи били завршени замолио сам је да причека на клупици напољу, и почео сам да успостављам дијагнозу на основу њих. Укратко, она је звучала отприлике овако: Наставите са читањем