Дванаест корака у лечењу сазависности

Историјат, циљеви, задаци, принципи

Програм дванаест корака је најпре био направљен за зависнике од алкохола, касније за зависнике од дроге, а у последње време се проширио на све видове зависности: зависност од коцке, од хране, секса, информација, од посла. Касније се појавио и програм дванаест корака за лечење сазависности.

Пошто је животна оријентација сазависника усмерена на однос са зависником, њима је такође потребна помоћ. У потпуности су посвећени спасавању ближњег који је оболео од зависности и сав породични живот се само на то своди.

Радећи по програму дванаест корака за сазависнике може се достићи основни циљ и решити проблем:

  • изолованости од друштва;
  • конфликата и неспоразума у породици и на радном месту;
  • деструктивних односа у породици.

Задаци група самопомоћи за анонимне сазависнике су:

  • научити како живети свој живот;
  • препустути зависнику одговорност за његов живот;
  • преузети одговорност за своја осећања, понашање;
  • конструктивно изражавати своја осећања;
  • ефикасно водити дијалог са зависником;
  • постављати здраве границе у односима са алкохоличаром или наркоманом.                                                                             

Основни принципи „Програма дванаест корака изласка из сазависности“

  • правило једнакости (одсуство хијерархије);
  • отвореност и спремност на деловање;
  • излазак из социјалне изолације;
  • узајамна подршка, бодрење;
  • стицање навике самоанализе;
  • деблокада изражавање емоција;
  • избављање (ослобађање) од стреса и депресије;
  • бесплатно учешће у групама;
  • програм је заснован на световним принципима, без обреда, култова и религијског фанатизма.

„Програм дванаест корака за сазависнике“

Први корак

Признајем да не могу да спречим ближњега да злоупотребљава дрогу или алкохол и зато призивам моћнију од мене Вишу Силу (онако како је ја схватам) да ми помогне.

Шта се под тим подразумева? Први корак – прихватање сопствене беспомоћности.То није једноставно, али пролазећи програм дванаест корака, сазависни сродници алкохоличара или наркомана схватају да не могу да контролишу зависност свог ближњег с обзиром на то да је реч, пре свега, о болести.

Не можемо да утичемо на то како други људи посматрају свет, чак и ако се ради о нашим ближњима и сродницима и нисмо у стању да утичемо  на њихове мисли и поступке. Упорна жеља да се контролише и управља животом другог човека, у суштини само погоршава ствар. Пустити другу особу и прихватити своју немоћ не представља издају, него први степеник на путу ка здравијим односима. Тако нас прихватање првог корака води томе да дамо могућност сили моћнијој од нас да се побрине о зависној особи.

Други корак

Мој ближњи има своје личне потребе и осећања: уважаваћу их и брижљиво ћу се односити према његовом унутрашњем свету.

Током целог живота код чевек постоје одређење жеље и стремљења. Осим базичних потреба (храна, вода и кров над главом), човек има потребу за дубљим и сложенијим осећањима: потребно му је да га уважавају, цене, поштују и прихватају у друштву. Али, услед сталне жеље да контролишу и брину о другом, сазависним особа је тешко ра разумеју где се завршава потреба другог човека и почиње његова.

Други корак нам показује како је важно да се прихвате личне жеље ближњега: да би се пажљиво односили према унутрашњем свету зависника, неопходно је да се одрекнемо своје жеље да константно контролишемо његов живот и да научимо да прихватамо личну позицију зависника.

Трећи корак

И ја имам своја осећања и потребе. Желим да ближњи, такође, мене уважава.

Основни проблем сазависника је да они занемарују своја осећања, жеље, потребе. Не желе никога да увреде. Угађају свима одреда: код куће, на послу, у породици. Они својим целокупним животом показују да не уважавају себе, што има за последицу да их ни зависник не уважава. Занемаривањем чињенице да сте личност, ризикујете да у будућности оболите од депресије и да се угаси ваш живот. Једно питање: „Не бринући о себи и не помажући себи, како у таквом стању уопште можете да помогнете сроднику који је зависник?“ Једина могућност да сачувате здравље јесте да престанете да угађате другима и почнете да се старате о себи.

Важно је да схватите да ближњи има право на своја осећања и жеље, али је још важније да схватите да и ви сами имате сопствене потребе. Проблем сазависности је у томе што сазависник упорно не види своје жеље и потребе – буквално гази по њима, само да никога не би увредио и како би свима угодио: код куће и на послу. Својим понашањем сазависан човек показује да не уважава своја осећања, што за последицу има то да не занимају ни зависника. Све то чини да човек престаје да себе сматра личношћу, а могу да се развију и психосоматске болести и депресија. Ако сазависник није у стању да помогне сам себи, како ће онда моћи да помогне неком другом?

Једина могућност да се изађе из тог зачараног круга jeсте да се прекине непрестано размишљање о другима и да се почнe бринути о себи. На програму дванаест корака, анонимни сазависни сродници уче да кажу „Не!“ или „То ми се не допада“, „Волим те, али ја имам свој живот и морам да бринем о себи“. Вероватно се вашем ближњем у прво време неће свидети тако нагла промена. Али, временом, како се будете мењали, приметићете како се мења опхођење околине према вама. Покушајте, горе него што је сада сигурно неће бити.

Четврти корак

Преузимам пуну одговорност да ћу чинити све што зависи од мене да помогнем свом ближњем зависнику.

Када ближњи буквално убија себе, злоупотребљавајући наркотике или алкохол, тешко је успокојити се и почети деловати по програму, али је управо то неопходно. Од самог почетка ви сте непрестано узнемирени, вичете, гневите се и понашате се као психички нездрави. Али важно је да схватите да таквим понашањем нећете помоћи свом ближњем него ћете само отежати ситуацију. Дужност сваког родитеља који се сусрео са зависношћу код свог детета, јесте да се сам стабилизује и почне да делује по програму Дванаест корака тврде љубави. То подразумева: не угађати му, не плаћати дугове, не штитити га. То значи чинити све у циљу сарадње с дететом, а не с његовом болешћу, научити разликовати зависника од његове болести и водити дијалог, смирен и конструктиван, с њим, а не с његовом болешћу.

Пети корак 

Очекујем да ми ближњи помаже, а не само да живи поред мене.

Вероватно сте се осмехнули када сте ово прочитали. Ви сте се помирили с мишљу: “Не мора ништа да ради, само нека не пије“ и то је за вас одавно постала свакодневица. Али та позиција не штети само вама, него и њему. Ви потпомажете напредовање његове болести и сами сте се нашли у ћорсокаку, а њега лишавате одговорности. Уколико сте дозволили наркоману или алкохоличару да живи с вама, он треба да схвати да има своје обавезе. Ви не треба да потхрањујете своје самосажаљење својим „доброчинством“, иначе ће ваше самосажаљење прерасти у потребу и почећете да се тиме наслађујете. Не треба много очекивати од алкохоличара или наркомана, али не смемо му дозволити да нам „седи за вратом“.

Шести корак

Бићу брижан родитељ који воли, уместо да се играм „прогонитеља“.

Доспели сте довде зато што је ваш ближњи упао у проблем наркоманије и алкохолизма. Осећате се увређено, јер је порушио ваше наде и планове. Приговарате му због тога и сами се понекад плашите мисли које вам долазе у главу. Упитајте се када сте последњи пут похвалили вашег алкохоличара или наркомана? Да можда не играте улогу „прогонитеља“ који критикује и кажњава зависника? Разумем вас: плашите се да будете пријатељски настројени према њему, јер страхујете да ће вас опет обманути или издати. Али, ако сте приметили код ближњег покушај да се извуче из свега, подржите га, насмешите му се и пригрлите га.

Седми корак

Трудићу се да реално гледам на ствари када се код мене појаве захтеви и жеље у односу према ближњем-зависнику. Зато ћу поставити границе у опхођењу са зависником за његово добро.

Наркоманија и алкохолизам су болести. Наркоман  мења расположење по неколико пута на дан, што је условљено биохемијским стањем мозга. Ви не можете силом зауставити његову болест, али исто тако не треба ни да попуштате свим његовим хировима. Ако сте се већ помирили с тим да живите поред алкохоличара и наркомана и не мењате то стање, поставите границе и поштедите породицу од ноћних посета гостију, гласне музике, припреме наркотика у заједничкој кухињи, разбацаних шприцева и тако даље. Треба да научите да говорите: “Не!“ безумним поступцима зависника од дроге.

Осми корак                    

Прихватам да нико није идеалан и зато не очекујем идеално понашање од самог себе и од свог ближњег-зависника. Објективно ћу анализитари своје понашање и радићу на исправљању својих грешака због свог личног раста.

У овом кораку је све веома једноставно. Учимо се да не оцењујемо друге, да не осућујемо друге. Више не окривљујемо себе за болест друге особе, анализирамо своје поступке, признајемо своје грешке, ослобађамо се стида и осећања кривице, како не бисмо пропустили те покушаје блиске особе да се избави из канџи зависности. Неопходно је да будемо крајње присебни, како бисмо испунили свој родитељски дуг и помогли зависнику од дроге или алкохола.

Девети корак 

Без обзира на то што већина породица обично извлаче своју децу из разних ситуација у које упадају, схватам да када на себе преузимам одговорност за живот друге особе, то не доноси успех. Трудићу се да мој ближњи, уместо мене, сам одговара за своје понашање.

Доста сте га спашавали и лишавали одговорности за његове поступке. Реците му: “Волим те и спремна сам да ти помогнем да оздравиш, али нећу да ти помажем у уништавању самог себе и зато више нећу решавати твоје проблеме“. Помозите му да осети узрочно-последичну везу, дозволите му да одрасте и схвати да ви више нећете потпомагати његову зависност. То није једноставно, али на групама дванаест корака за сазависнике ћете то учити.

Десети корак

Човек сам одговара за своје постуке. Зато ћу чинити све што је у мојој моћи како не бих повлађивао свом ближњем-зависнику у болести, како га не бих „спашавао“.

Како се развија ваш однос са зависником? Колико често чините нешто за њега? Да ли мислите да ће вас он више волети ако му будете угађали? Онда се замислите и проанализирајте како изгледа ваш живот последњих месеци: зар његово незадовољсто и захтеви не расту из часа у час? Наркоманија је болест осећања, наркоман није способан да воли, он може само да говори о љубави како би манипулисао вама. Прекините игру, како бисте „усмртили“ наркомана и подигли на ноге вољену особу.

Једанаести корак

Прихватам чињеницу да сам једино ја тај човек за којег у потпуности могу да сносим одговорност.

Сада је време за сепарацију, не можете да га промените и потребно је да се раздвојите, како би он могао самостално да дише. Да се раздвојите у потпуности: ви сте ви, он је он. Пустите га и осетићете олакшање. Често сам виђала у пракси да су, пуштајући зависника и започињући да живе сопствени живот, моји клијенти говорили како је зависност слабила и код самих ближњих-зависника.

Дванаести корак

Ја сам потребна људима и они су потребни мени. Зато ћу чинити све како бих допринела свом личном расту и расту других учесника програма дванаест корака.

У удружењу ћете брзо почети да се мењате, појавиће се самоувереност, увидићет да нисте сами и да више нема разлога да се стидите и бојите. Сазнаћете како други решавају сличне ситуације, моћи ћете да упитате за савет, да поразговарате и/или одете негде заједно. Ви више нисте сами. Ускоро ћете и сами моћи да поделите с другима своје искуство у превладавању сазависности и моћи ћете да помажете онима који су се суочили са сличним проблемом.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.