ПРИХВАТАЊЕ ЗАВИСНОСТИ БЛИЖЊЕГ – из књиге „Ја га волим“

Ми смо одбијали да поверујемо у своје слутње, али једног дана је постало очигледно: наш ближњи, син или муж, је болестан. Његова болест има чудан назив: зависност од психоактивних супстанци, простије речено – наркоманија или алкохолизам, тј. он је наркоман или алкохоличар. Ми смо га плашили том речју током „свођења рачуна“ овим или оним поводом, чак смо били спремни да чујемо те речи од лекара, психолога, консултанта, да продискутујемо о томе са њима… чак и са сином… Али да останемо насамо са том чињеницом… да кажемо то наглас пред пријатељима, да поделимо то са осталим рођацима… за такво нешто немамо снаге. Како да прихватимо болест ближњег?

Сазнали смо да у нашој породици постоји болест зависности. Можда смо чак и признали и сложили се с тим да је то управо наркоманија, а не „неке ситнице“, тренуци слабости или безвољности. Међутим, прихватити болест значи помирити се са чињеницом да она постоји и наћи за њу одговарајуће место у нашем животу. Ако не прихватимо болест, она ће сама ући у наш живот на силу, уништивши га.

Да ли је исто: признати да постоји проблем и донети одлуку шта да учинимо поводом тога; признати да тамо негде имате сина или га примити у своју породицу; признати да је лоше читати туђе дневнике или стварно не отварати свеску свог сина на столу… Прихватити значи учинити да нешто постане део вашег живота. Наћи место за то нешто. Потражитито место. Направити то место. Да ли то треба сами да учините? Можда уз помоћ оних који су то већ урадили пре вас? Прихватање помоћи је природна појава у процесу прихватања проблема.

Нажалост, обично је проблем у томе што породица, мајка и отац, признају, али не прихватају наркоманију свог сина. Из тог разлога они признају да помоћ за такве случајеве постоји, али они нису у стању да је прихвате и усвоје. У тим случајевима остају беспомоћни у својој усамљености. Можете умрети и од просте упале слепог црева, ако не допустите лекару да вам приђе. Да, боли ме стомак. Да, знам да је опасно. Али можда ће проћи само од себе? Зашто да идем под нож? Слична логика постоји у сазависним породицама.

Наркоманија и алкохолизам су варљиви: кажу да те болести бујају онда када сви мисле да не постоје. Може све да буде, само не наркоманија. Циљ болести је сакрити се и обманути све, неометано испунивши собом цео живот зависног човека, убеђујући их да је „све у реду“. Ближњи су, такође, обманути од стране болести, зато и не подозревају о својој жалосној улози њених саучесника. Циљ оздрављања је открити болест и зауставити њено напредовање, помажући зависнику да се врати у нормалне токове живота. Ако породица следи тај пут, она чува себе и помаже наркоману да оздрави.

Да ли породица прихвата болест или је негира, може се лако схватити на основу тога шта она предузима. Човек може да слуша предавања колико год хоће и да клима главом, да о свему дискутује на групама, али питање је шта човек конкретно предузима када блиски члан породице испољи зависничко понашање. Погледаћемо неколико примера како људи поступају, али запамтите: ово нису савети, у свакој конкретној ситуацији ви сами морате да донесете одлуку, зато је толико важно да разумете исправност правца који следите. 

Анализирајући наведене примере, можемо рећи следеће. Ако се рођаци наркомана или алкохоличара труде да се односе према наркоману, тј. алкохоличару као да он уопште не болује од наркоманије, односно алкохолизма, они објашњавају да су сви лоши догађаји у њиховим животима проузроковани било којим другим разлогом, само не болешћу: лош карактер или васпитање, околности, лоше друштво, чак и сопствене грешке. Трудећи се да уклоне све те разлоге својих невоља или да макар зауставе њихове последице, ближњи наркомана или алкохоличара доживљавају потпуни неуспех зато што не циљају у „праву мету“– наркоманију. Осим тога они губе драгоцено време, с обзиром на то да је болест смртоносна и може да убије наркомана док они дозвољавају себи да на такав начин греше. Притом сами рођаци веома страдају и падају у очајање. Ако ближњи наркомана или алкохоличара прихватају чињеницу зависности свог сина или мужа, онда њихови поступци бивају усмерени на раздвајање болести од самог човека. Они заустављају ток болести колико је у њиховој моћи, спречавајући њен развој, али притом имају свест о томе да само наркоман или алкохоличар заиста могу да зауставе болест, док су они ту само помоћници. На сваки могући начин подржавају човека кога воле, чувајући његово достојанство, одговорност и слободу, помажући му у његовим напорима да се одупре болести. Поставши свесни своје некомпетентности за реално процењивање ситуације и слабости својих снага, они теже да добију помоћ од разних људи и кроз молитву. Након правилно усмерених снага и усаглашених поступака, ситуација се мења набоље. Они коригују своје поступке у складу са тим шта се догађа на терену. Другим речима, добијају повратну информацију. Њихов живот је тежак, али и радостан зато што постоји реална могућност за побољшање, чак и ако болест за сада још није заустављена.


Куповином наших књига ви помажете наш пројекат. 

Хоћу поручити књигу

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.