Мамини синови

„ОСТАВИЋЕ ЧОВЕК ОЦА СВОЈЕГА И МАТЕР СВОЈУ…“

(Глава из књиге Аномалије родитељске љубави – Игуман Евменије

Случајеви емоционалне и психолошке незрелости код одраслих мушкараца, њихове неспремности да ступе у брак, данас нису реткост. Може се са сигурношћу тврдити да њихов број расте. То је повезано са сложеним механизмима породичног живота, на пример, са одсуством браће и сестара, претераном брижношћу мајки, безначајношћу очева и њиховим другоразредним положајем у породици (или њиховим психолошким уклањањем из активног породичног живота), јачањем појава матријархата у нашој култури, феминизацијом просвете.

У свакодневном животу породице овакви синови су ослобођени било каквих послова и обавеза, осим учења. Они се навикавају на то да мајка, која доминира у породици, доноси уместо њих основне животне одлуке, ослобађа их било каквих проблема, буквално склања каменчиће испод њихових ногу. Претерано брижна мајка, често агресивна у љубави, иступа у својству повереника, учитеља, снабдевача, саветника, импонујући својом предузимљивошћу и разностраношћу.

У породици је она безусловна глава, а отац, који представља њену сенку, има споредне улоге, будући да није у стању да постане позитиван пример за подражавање. Емоционална зависност сина од мајке понекад може да се на најнеобичнији начин одражава на психосексуалном развоју и у знатној мери да доприноси нарушавању тог процеса.

Савремени духовник често има прилике да се суочава с неким типичним случајевима психичке незрелости мушкараца, васпитаних у породицама овакве врсте. Размотримо неке од њих.

1. Непресечена „психолошка пупчана врпца“ која спаја мушкарца с мајком, њена љубав према сину, љубав која захвата цело биће, доводи до тога да су његови контакти с вршњацима ретки и одвијају се под будном контролом родитељке. Она прави брижљиву селекцију и строгу пробу синових вршњака, више пута спречава успостављање познанстава са женама. Прича му такозване „истините приче из живота“ о томе како „те подмукле жене“ увлаче мушкарце „у замке“ или их уз помоћ трудноће присиљавају на брак. Мајка развија у сину неповерење и страх према женама, самим тим постајући за њега „експерт“ у њиховој процени. Јер само она му гарантује осећај безбедности током контакта са „загонетним супротним полом“. Зато није чудо што све док мајка не прихвати девојку, кретање у правцу ближих односа траје прилично дуго времена.

2. Страх од брака. До овога може довести већ описани, али још јачи страх од жена. Мушкарци који пате од страха од брака, у свакој познаници виде жену која жуди да „ухвати мужа“, види у њој скривене егоистичке потребе, жељу да свије породично гнездо на рачун мушкарца, игноришући га као личност. Све то доводи до прилично честе варијанте „старог момка“, нарочито ако мајка наставља да штити оваквог мушкарца да се не бави домаћинством, пружајући му могућност да живи без обавеза и ограничења. О браку и потреби да стекне властити дом он почиње да размишља тек онда када остане без мајке или када њој самој почиње да бива неопходна нега.

3. Жена у улози мајке. Мушкарац, којег је васпитала претерано брижна мајка, склон је да за супругу бира жену која као да представља „наставак“ мајке и која га подсећа на њу својом брижношћу. У таквом браку мушкарци играју улогу детета, очекујући старатељство и ослобађање од обавеза. Они често показују жељу да не буду очеви, јер дете би могло да угрози њихов привилеговани положај, да буде конкуренција осећањима жене. У случају рођења детета често почињу сукоби. Очекујући од мужа помоћ у старању око детета, жена усредсређује своју пажњу на новорођенче, док муж, осећајући да је гурнут у задњи план, збачен са позиције која му је припадала, почиње да истиче претеране захтеве, показује равнодушност, пасиван отпор и разочарање.

4. Супротстављање жене мајци. У неким браковима незрелих мушкараца постојање „психолошке пупчане врпце“ која их још увек спаја с мајком доводи до тога да се код њих не развија правилан однос према жени. Мајка као и пре представља повереника, ауторитет, пророка, извор подршке и осећања сигурности. Њој се упућују питања, молбе да помогне саветом. Уклоњена од послова, жена схвата да се у осећањима мужа њој додељује друго место. Срећу се чак и такви бракови у којима одмах после свадбе муж више времена проводи с мајком, неголи са сопственом женом. У случају сукоба с таквим женама муж најчешће држи мајчину страну, отворено дајући на знање да је родитељка за њега важнија и да је једино она у праву. Мајку ставља као пример, идеализује је, а жену приморава да јој подражава. То доводи до настанка природних сукоба и гнева код младе жене.

Осим описаних примера мушке незрелости, такође се срећу и њена јача испољавања. Понекад код духовника долазе мајке одраслих мушкараца, које им причају о интимним проблемима и тешкоћама својих синова. Тако је једна жена до најситнијих подробности испричала духовнику како је њен тридесетдвогодишњи син покушавао да ступи у интимну везу час с једном, час с другом женом: „Замислите, баћушка… и шта он сада да ради?“ При томе је толико живописно и сликовито описивала све што се догодило сину да није било никакве сумње: инфантилни син поверава мами све подробности својих љубавних пустоловина… И ето, мама је дошла код свештеника да пита како треба да се односи према проблемима свог сина у области његовог неуредног полног живота.

Мој познаник, лекар-психотерапеут, причао ми је како је једна мама дошла на пријем заједно с одраслим сином, и у његовом присуству, подробно причала о његовом интимном животу, периоду сазревања, љубавним везама са женама, као и о поремећајима који су се појавили код њега у тој сфери. Двадесетосмогодишњи рмпалија који је седео поред ње само је повлађивао и покаткад додавао нешто у своје име. Исти ми је причао да су мајке понекад саме „организовале“ помоћ сину: налазиле му пријатељицу, организовале заједничке изласке суботом и недељом и за време годишњег одмора, а понекад чак и обављале разговор с девојком њеног „детета“, посвећујући је у његове еротске тајне.

Понеке маме током разговора са снајом захтевају да им „чува сина“ да не би одвећ интензивни полни живот исцрпео „дечака“, јер „он има врло осетљив организам и о њему се треба бринути“.

Мамини синови су прави кошмар за многе жене: са свим својим проблемима они трче код својих мајки, налазећи код њих подршку и саосећање. Њихове мајке покушавају да им се мешају у брачни живот, да намећу своје мишљење. Многе од њих су толико заслепљене љубављу према синовима да држе њихову страну у свим брачним сукобима, подстичући младе мужеве да не попуштају својим женама, па чак и доводећи ствар до развода. За време бракоразводне парнице оне заузимају толико ратоборно расположење да покушавају да сву кривицу припишу снаји, дајући суду чињенице које карактеришу младу жену на најгори начин. А затим тријумфују, јер су успеле да докажу синовима да су им само оне заиста неопходне, да никада неће срести жене које би могле да замене њих и пруже им такву љубав.

Мамини синови могу живети у незрелости као резултат одговарајућег манипулисања од стране својих мајки, агресивних у љубави, мајки које су љубоморне на све друге жене. Али догађа се да се они не буне против овакве зависности јер захваљујући њој су ослобођени разних обавеза, својствених одраслим и одговорним људима, располажу слободом и временом, те могу и даље да играју улогу детета, која им прија. Код њих одсуствује мотивација за одрастање и описано стање ствари им савршено одговара. Животно доба оваквих мушкараца-деце понекад може бити прилично поодмакло.

Аномалије родитељске љубави – Игуман Евменије

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.