Сепарација мушкарца од матере

Један читалац ми је задао питање: „а како схватити, да ли се мушкарац сепарисао од матере или не?“ Одговарам. Ствар је у том да, ако је код мушкарца произашла сепарација, он престаје да у жени види матер, он је снисходљив према мајци у њеним пројавама хистерије и спокојно може да контејнита њене и своје емоције. Он сам при том постаје мање истеричан и мање подложан да се афективно зарази. Његов живот у породици постаје квалитетнији.

Он не пада тако често у осећање кривице и не избегава ситуације где би кривицу могао осетити, у првом реду у односима са женом. Он лако може да заустави своју жену у моменту када прелази границу дозвољеног, а то значи код њега постоје јасне границе. Укратко, мушкарац је слободан од сазависности. Али да би био такав потребно је најпре да се научи, да заустави своју матер када она покушава да утиче на његов живот, на његову породицу. Он не пушта у своју сопствену породицу мајку с њеним саветима о том како да он и његова жена живе. Он је слободан да без осећања кирвице својој мами љубазно каже „не“ или „стоп“, и ако га она не послуша и продужи да наваљује и његово пространство, он без бола у души излази из контакта с њом, без осећања кривице и страха да ће га мама одбацити или не дај Боже умрети. Он не ратује с мамом, он гради и штити своје границе. Он с њом не расуђује о својој жени или својој вољеној девојци, он не дозвољава да она оцењује његову жену, он не покушава да здружи своју матер у своју жену, а може чак и да потпуно изолује једну од друге. Он такође не ствара ситуацију зависти жене према матери, зато што је сада код њега матер на дргом месту. Он ће помоћи матери ако јој је заиста потребна помоћ, но неће дозволити да она манипулише њиме и да он изиграва маминог мужа. Он може отворено да јој каже да он није њен муж, него да јој је син, да она случајно не би мешала те улоге. На њене манипулације он ће јој јасно одговорити „не“. Без љутње ће једноставно рећи „не, ја ти ту драга мама не могу помћи“. Он неће да издржава своју мајку, ако она није инвалид.

Он јој може даривати своју синовску љубав и благодарност по мери својих снага и могућности, а не из осећања да јој је нешто дужан. Индикатром сапарације од матере може да послужи одсутство осећања кривице пред њом када јој говорите „не“ и „стоп“.

Одрастао син периодично заборавља на своју матер и то је нормално. То вам пишем каомајка одраслог сина. Но када му је потребна тиха лука он се сећа да је таква лука дом његове матаре. Он се матере може сетити и када је срећан и, на пример, послати јој чек с речима: „Волим те и мислим на тебе“. Но присутствео матере код одраслог мушкарца се значајно скраћује, у односу на детињство.

А ако матер настави да манипулише њим, помоћу страха и кривице, укорева сина да јој не удељује довољно пажње, одрастао син ће се пре још више удаљити од мајке него ли јој се приближити. Као правило, мајка која не жели сепарацију свог сина почиње много да се разболева када је потребно отпустити свог сина на слободно пливање. Тако га она плаши својом смрћу и несвесно манипулише помоћу страха и кривице. И син трчи њон у помоћ, остављајући своју породицу, децу, жену… Нажалост… то и јесте тај најтежи случај када су код мушкарца минималне шансе да постане одрастао човек. Посебно су шансе равне нули, ако мама нема мужа. Тада се мама симболички „удаје“ за свог сина и енергија рода се блокира. Деца таквог мужа одрастају несрећни, а жена у таквој ситуацији не може да буде срећна.

А ако је мајка још успела сину да усади у главу то, како је „мајка – нешто свето“, можете поставити подебљи крст на развој таквог мушкарца.

Уопште, најбоље је ако сепарација мушкарца од матере произађе у пубертетском периоду кроз пубертетски бунт. И наравно, још је боље ако дечак има оца поред себе. Зато што жене нису у стање да одгоје мушкарца, жена априори не зна како се то ради… и зато траумира свог сина и направи га истеричног или млитавог.

У психи таквог мушкарца образ жене је расцепљен на два дела: на образ „пресвете деве Марије“ и на „проститутке“.

психолог Јулија Латуненко

Несепарисан мушкарац, као правило, не може дуго да остане без жене, склон је да изгубљену љубав одмах неким или нечим другим замени… Уопште, такав мушкарац је поларан, амбивалентан и расцепљен по оси „љубав-мржња“. Њега лако заноси од једне крајности у другу као малени бродић у олуји.

Ето тако некако ја то видим. Тужно. ((

https://www.b17.ru/article/separaciya-sina/

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.