За оне који живе са алкохоличарем

alk1

Како да се понашају жене (мужеви, мајке, деца, другови итд.) алкохоличара

Сазависници се налазе у стању повишене напетости. То је једноставно факт. Очигледно да je управо због тога и разговор с таквим људима увек помало специфичан.

Они воле да задавају питања на које сами већ имају одговор и на такав начин просто очекују да доктор каже оно, што они желе да чују.
Задавајући питање, често прелазе на описивање тога како човек пије (дрогира се, коцка…) Пажња се концентрише не на решавање проблема, него на његово описивање. Притом се проблемом сматра стање опијености.

Сазависници траже „конкретна“ упутства. Под речју конкретна се подразумева „механичка“ дејства. „Куда ићи?“, „Шта радити?“, „Колико кошта?“
Наравно да је такав приступ проблему исувише примитиван. Но, ипак постоје нека „правила“ која могу да стану у „две-три речи“.

Прво што сазависници треба да схвате јесте да проблем може да реши само један човек – сам болесник (зависник). И нико више. То нису само „исправне речи“, нешто слично космомољком позиву, којег су сви знали но нико није испуњавао. То је ситуација која проистиче из саме природе болести. Ако вам је неко негде рекао, да је она/он „излечила мужа/жену“, или вам неко од специјалиста почне тврдити, да то може да уради без његовог знања, немојте да им веруејте. Или је човек у заблуди, прихватајући неки пролазни феномен за разултат или је, како често бива, одлука о одласку на лечење била донета од стране зависника, но из неког разога је приписана другом (сазависнику). Постоји и трећа варијанта: вас просто лажу, свесно и безобразно.
Ради потврде реченог: ако у претраживач почнете да куцате „лечење алкохолизма без знања алкохоличара (болног)“, претраживач ће вам после друге речи сам понудити такав израз, резултата ће бити око 6 хиљада! [Проверено од стране преводиоца, претраживач је пронашао 54 милиона страница. Лечение алкоголизма без ведома больного]
Разуме се да је чак и сама формулација питања „натерати га да захтедне“ толико невероватна да не може бити исправна. Но то из неког разлога никог не чуди.
Ви можете само да створите услове при којима може да се појави жеља, и ништа више од тога. Притом, ви не можете, не само гарантовати да ће та жеља да се појави, него ни да предскажете када и на ком етапу.
А да би саздали услове, неопходно је поставити исправан задатак. С постављањем задатка такође није све једнозначно. Већина људи сматра алкохолизам као синоним опијању. Тј. Испада да је алкохоличар – онај ко је често пијан. Но то није тако. Нису сви пијани алкохоличари, и нису сви алкохоличари пијани. Алкохолизам, зависност – јесте стање које човека тера да се често налази у пијаном стању. Не дозвољава му да живи, изврћући слику о њему самом и о реалности уопште.  alk2
Тако да не треба разматрати то, како је пио, него шта се дешава када не пије. То је важно. И управо то није једноставно. Није једноставно зато што већина људи у томе види неку чудну подвалу, скоро унижавање: „ми нормално живимо!“ „имамо све потребно!“ Оцена квалитета живота се води по неким „совјетским критеријима“: посао, породица, машина за веш, спорт. Ако их упитате, постоје ли код вас неке духовне вредности, људи се често чуде: „ну да, но у театар наравно не идемо. Данас је тако некако тежак живот да немамо када, но крштени смо, понекад идемо и у цркву, по свету водицу, на Васкрс…“ Задивљујуће је то да многи гледају на цркву као на замену за театар…

Ипак, управо наличје и схватање духовних вредности, за алкохоличара и јесте оно што одређује. То је тај критеријум по којем можемо да судимо о квалитету и стабилности ремисије.
И тако: треба разматрати трезвост (стање када алкохоличар није пијан), и треба је разматрати док је зависник трезан. Говорити с пијаним чевеком је бескорисно и веома напорно. У пијаном стању човек воли да „брбља“, посебно на апстрактне теме, нешто о Богу, о мајци – Русији, и уопше о животу. Но мишљење је оштећено и не може се усредсредити на само једну тему, одмах прескаче на нешто друго, налази невероватне асоцијације, лако пада у негативизам, агресију. Многи, покушавајући да говоре са пијаним човеком, долазе до закључка да разговарају са умно заосталом особом. Често упрво на основу тога они и доносе закључак, да су дужни да они јамче за алкохоличара. Они су толико пута чули његова „расуђивања“, која се слободно могу успоредити са дечијим, да су дошли до закључка: они су заостали у развоју и не могу да одговарају за себе.

Алкохоличари не желе да разговара о тој теми, боје се да ће их грдити. И заиста, њихове бијазни су оправдане! Жене заиста почињу да их грде. Формирају се односи према алкохиличару као према неком детету. „Треба му све објаснити, како би схватио, а ако није схватио, још једном објаснити, показати му колико је он лош, и чекати када ће да се исправи“.
То није исправно. Сваки пут када грдите алкохоличара, ви његову одговрност узимате на себе. Ви наступате с позиције неке више силе, човека који зна како тереба живети и који савршено беспрекорно може да одреди његов пут. Притом се за такво нешто често користи неко модерно схватање појма „мотивација“. Неко из савремених психолога чуо за такву реч и сада је користи у свим случајевима када је потребно „изменити човека по својој жељи“. Сматра се да је могуће предложити му неке нове вредности. Ту реч иде о „нагодби“. Ти – не пијеш, ја – теби …укусну храну, добар однос, љубав…
Но ко вам је рекао да су за алкохоличара вредне и разумљиве те ствари, које су толико значајне за вас. Наравно можемо га питати, но личност алкохоличара је толико трансформисана, толико лажљива у односу на самог себе, да вас болесни зависници чак и сами питају: „Шта хоћета да кажем?“. После тога, ко ће још да га пита? Исто тако, грдећи болесника ми опет тврдимо да знамо све о њему.
Из свега реченог следе први савети сазависницима:

  1. Треба говорити о проблему
  2. Треба и могуће је говорити само када је у трезном стању
  3. Ни у ком случају не држати лекције, не давати савете, не правити никакве нагодбе

alk3Ако се разговор свеједно започне, као правило, болесник ће да га покуша прекинути: „Доста! Рекао сам, више нећу пити!“.
Колико сам људи само видео, којима је та формула постала навика, те се речи изговарају тако лако и да се  уопште не размишља о њима. Он сам у то не верује, но говори. А сазависници се из неког разлога одмах успокојавају. Немојте мислити да му је неко поверовао. Ако их запитамо: „Ви верујете у то, да он више никада неће да пије?“ они окрећу очи и говоре: „Наравно да не“.
Стиче се утисак да посматраш неки ритуал. Смисао и садржај речи нико не схвата, и то их уопште не брине. Потребно је просто испунити неку „процедуру“, изговорити „заклињање“.
Логично би било упитати болесника: „А како се ви спремате да не пијете? Шта сте спремни да урадите, да се не би поновило, то што се увек понавља?“ Но то се питање не поставља. Ако га поставите, алкохоличар је толико задивљен, да је понекад буњен од самог питања. Испада да доктор нарушава ритуал. Говори неправилне речи у за то неприкладној ситуацији. Неки су ми чак директно говорили: „Како можете бити такви? Шта, зар не видите? Видите како овде седим и – кајем се! Унижавам се! А ви ми још такве глупости говорите! Какав сте ви то човек?“
Без обзира, управо то је битно – шта су спремни да ураде? Како можемо да нешто достигнемо, ништа не предузимајући?

Ако се то питање ипак буде понављало, алкохоличари прелазе на испуњавање следећег ритуала: „Пристајем на кодирање!“
Није тајна да се већина болесних обраћају на противрецидивну терапију по настојању (наваљивању) сазависника. При том се разматра не разултат, него начини и методе. То је опет само по себи чудно. Представите себи болесног човека који долази код доктора и говори: „мене не занима разултат, ја њега и тако знам и сам ћу га обезбедити, од вас ми је потребно само једно – учините ту процедуру коју сам ја одредио“. За нарколога је то типичан разговор. То је оно за чим се највећи проценат њих и обраћа. А шта раде сазависници? Они за то време присутствују и чак и сами подржавају такву тактику: што мање разговора. Хајде да то урадимо брзо, и готово!
Управо то „и готово!“ за доктора може да значи само једно: ништа неће успети.

Лечење зависности почиње после престанка употребљавања пића, а не завршава се тиме. То је постојан и дуг процес. То је пут на којем се не смемо заустављати. Свако заустављање јесте – корак назад.
Ако болесник то не разуме, без сумње: он просто манипулише. Враћа неки „дуг“, чини „подвиг“, само да би се касније поново „осветио“ за та „мучења“, које му предстоје. Као што је познато, страдања су добровољна, а они своја називју „мучењем“.

Може се рећи да су алкохоличари – велики глумци, професионални обмањивачи, људи с огромним талентом за манипулације с којима, по ко зна који пут заредом, успевају да вас све „провозају“ својим обећањима, које сами они нису ни намеравали да испуне.

Све је ту и једноставније и сложније. Ствар је у том што су сазависници несвесно сагласни са тим виртуалним, непостојећим резултатом. Да-да! Сазависници често, не схватајући то, све чине како би алкохоличар пијо и даље! Они као да се боје промена. Њима је потребан неки временски разултат, да ухвате ваздух. Да би се потом све опет поновило, да би он опет гледао на њу као покисло куче, а она њега опет могла добро изгрдити, натерати га да се осећа кривим.
У тим моментима жена потпуно преузима одговорност за њега, самог га лишавајући одговорности за себе.

Ја ни у ком случају не желим рећи, да се не треба обраћати специјалистима, или да не треба ићи на противрецидивну  терапију (кодирање). Ја лично знам многе људе којима је то помогло. Помогло да почну.
Да, бива да се на првом етапу без тога немогуће одржати. Наравно, ако човек сматра да ће га то подржати, да му је тако лакше проживети прво време – зашто да не? Но управо почети са тим, и ништа више.
Алкохоличару је неопходна рехабилитација. Какав ће он програм изабрати, 12 Корака, или Православни, или неки други – то је већ друго питање, но без тога се ништа радикално неће променити.
images-2Управо ту и настају „противречења“. Мало ко сматра да му је потребно с чим-то разабирати се. Болесни зависнци веома често нерадо иду на такво нешто, а ако и иду, веома брзо напуштају, сматрајући да су све „схватили“. Улога сазависних у том процесу је просто обесхрабрујућа: они такође не иду на програм.
Као што сам рекао, мало алкохоличара је сагласно на то да нешто истински мењају код себе. А сазависници о том, да нешто мењају код себе, неће ни да чују! Њих просто узнемирује и сам предлог да се сами мењају! Они то сматрају као увреду!

*
Видим како се читаоци почињу „умарати“ од прочитаног и питају се: „А може ли нешто конкретније! ШТА чинити?

»
Ако хоћете кратко, онда:

  • Дозволите алкохоличару да одрасте:
  • Ни у ком случају не обслуживајте његове запоје.
  • Болесник треба да се пробуди тамо где је заспао. Ако у прљавштини, значи тамо нека се и пробуди.
  • Не врађајте његове другове, не оправдавајте га пред начелницима на послу, не лажите да се разболео. Ако изгуби посао, и после тога остави пиће, наћи ће нови, а ако не остави пиће посао ће свакако изгубити.
  • Не пратите га пијаног улицама, не довлачите га кући. Не треба се плашити да ће га опљачкати и слично….
  • Не доносити одлуке уместо њега . Старајте се да никакве такве одлуке не доносите, чак ни најмање, обичне, свакодневне – ви не знате колико ваша сазависност утиче на ваше мишљење, и не можете оценити манипулативност алкохличара. Чак и малене одлуке могу да доведу до стања када ће алкохоличар потпуно да откаже да одговара за себе.
  • Немојте ви одлучивати, да ли да мења посао, да ли да оде у други град, село, државу
  • Не контролишите куда  је пошао, с ким се срео. Ако је алкохоличар одлучио да попије, њему за то није потребно друштво, мада ће га он и наћи, да би се потом оправдао, ви свеједно ништа нећете схватити.
  • Немојте ви одлучивати да ли ће се кодирати или не. Ви само можете да поставите услов: или ћеш нешто да урадиш, или ћеш засигурно опет почети пити.
  • Немојте се куповати на то, да, ако се услови промене, све ће бити у реду. Треба мењати себе. А свет около не можеш променити, ма колоко се старао. Уопште не верујте у оно што почиње са „ако“…
  • Немојте саздавати „мотив“:
  • Неке жене сматрају да ако купе ауто, викендицу, ако затрудне, то ће некако да утиче на његово стање. То је чисто уцењивање, и то жестоко, ако реч иде о детету, а глупо, ако је реч о материјалним вредностима.
  • Немојте покушавати да саздате „негативни мотив“. Да му отказујете у интимној блискости, да га лишавате одеће, не пуштате на рекреацију, фудбал. То ће само довести  до раскошног алибија да опет попије, у лику „страдалника“ кога угњетавају. Потом ћете све то и чути од њега.
  • Када се тема алкохолизма разматра, ни у ком случају не затварајте врата од деце. Никада не говорите: „изиђите, тата и ја треба нешто да поразгвоарамо“… итд. Деца су исто чланови породице, и ако вам се чини да су још „мели“, и да ништа не разумеју, помислите, а шта у тој ситуацији ви разумете. На смом делу такође ништа.
  • Ако не успевате да нађете разумевања код лкохоличаревих родитеља, не покушавајте нешто да сакријете или прећутите, само да они ништа не сазнају. Да, вероватно ћете чути на своју адресу, да то ви све погрешно радите. Сазависност мајки унижава достојанство алкохоличара више него било шта друго.
  • У разговору са његовим друговима немојте се старати да неког окривите, немојте искати ни „добре“ ни „лоше“ другове, немојте да лажете. Задатак треба формулисати једноставно: ако себе сматраш његовим другом – реци му да је болестан. Ако му не кажеш, значи да си шоњо. То је истина. Мада и није баш пријатна.
  • Ако успете да будете довољно искрени са члановима његове породице, ако постоји узајамно разумевање, усагласите своеј поступке:
  • Ако алкохоличар објави да је нашао неки свој начин како да не пије (чак и ако због тога буде требао ићи код врачара, прозорљиваца…) сви треба да буду „за“. Ако нешто успе, одлично, ако ли не, размотрите шта да радите даље. Важно је то, да је почео нешто да предузима.
  • Све горе изложене течке такође требају да буду усклађене. Ако алкохоличар у запоју одлази код маме, значи то му је потребно. Нити ви требате њу да осуђуејте што му повлађује, нити она вас, што га не можете „задржати“. Он је одрастао човек, може сам да доноси одлуке. И сам за њих треба да одговара.
  • Не тргујте.
  • Немојте разматрати шему, типа: „На једну годину ћу се закодирати, потом ћу да попијем, а потом опет да се закодирам“… Или нешто у смислу: „Пићу колико хоћу, но само празницима“. Разматра се само потпуна трезвост, рехабилитација, или ништа друго. Немате право да му забрањујете да пије, нити да му дозвољавате.
  • Немојте да оцењујете разултате терапије. Ви то не можете да схватите, и не требате се мешати. У прво време ремисије може доћи до емоционалног растројстава, то му је дано да би могао да види своју болест „својим очима“ и да стекне потребне навике. Алкохоличару се не сме препоручавати да почне да узима таблете „за смирење“. Као прво ви нисте сецијалист, чак ако сте и доктор, психотропни препарати су – удео веома уске специјалности. Као друго, ако сте ви и доктор – психијатар, дужни сте да знате, да је код нарко-болесника (зависника) зависност од препарата формирана још пре почетка узимања. То што је натписано да „не изазива зависност“ јесу бесмислице. Такво нешто могу да изјаве само дилетанти-фармаколози. Код људи је све другачије.
  • И на крају, најважније: Почните се мењати сами:
  • Признајте да је ваша сазависност психолошка болест, да ви не можете управљати својим животом, да доносте одлуке које ни вама самима нису јасне, потом почињете сами себи да лажете покушавајући да све објасните.
  • Не наговарајте друге, него показивајте како се то ради. Сами сте дужни да почнете ићи на групе. Почните да признајете своје недостатке и погрешке у прорачуну. Научите се да узимате одговорност за себе.
  • Подржите болесника у његовој трезвости, а не да му пребацујете због пијанства.
  • Ако не видите излаз, не знате шта да радите, не можете да измените ни ситуацију, ни себе, значи, требате бити спремни да увећате дистанцу од алкхоличара. То је јако важно.

http://notdrink.ru/index.php?showtopic=38671

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.