Исцељење почиње с могућности да се искажемо (проговоримо). Када наглас произносимо то што нам је страшно и болно признати: ја сам из породице алкохоличара, ја сам зависник. Ја сам изгубио контролу над финансијама или – ја сам немоћан пред својим неуправљивим поступцима.
Или: осећам се као да сам у туђој кожи, ја не познајем тог чику или тету са којом живим. Унутра у себи сам – уплашени дечкић. Ја умирем од усамљености и страха од живота. Падам с ногу од умора и напетости, покушавајући да све држим под својом контролом. Радим до изнемоглости старајући се да одговарам представама о том како би све требало да буде. Трпим насиље и унижење. Живим с алкохоличарем и наркоманом. Пролазим кроз ужасне ствари и бојим се о том рећи чак и самом/ј себи. Не желим да живим.
Промене настају с момента признања. То и јест моменат преокрета, моменат ослобођења. Док год проблем није назван по имену он као Лорд Волдемор има власт да управља сазнањем.
Само оно што је названо својим именом престаје да буде демонско и мистично.
Психолог Елена Миронова
Рећи – значи скинути чарке, увидети реалност. Признање болести у поредици, признање сопствене немоћи пред неуправљивошћу, пред цикличним понављањем једних те истих проблема, даје могућност да налазимо путеве решења.
И тада било која из названих страшних тајни постаје задатак са којим смо у стању да се изборимо. Тада можемо да тражимо и добијамо информацију, помоћ, истомишљенике. Нешто названо по имену отвара двери.
Данас ћу наглас да произнесем назив свог порблема, његово право име и тим самим ћу учинити корак у сусрет променама.
https://www.b17.ru/blog/52301/
Свакодневне публикациеје посвећене психолошком одрастању и исцељењу од саморазрушујућих животних сценарија. https://vk.com/club80168179
Зебрице 