Život sa porodičnom bolešću alkoholizma – Otvaranje duše, preobražaj gubitaka

spomenik

AL-ANON OBITELJSKE  GRUPE

OTVARANJE  DUŠE – PREOBRAŽAJ  GUBITAKA

«OPENING OUR HEARTS –TRANSFORMING OUR LOSSES»

Život sa alkoholicarem moze da izgleda kao da smo u stalnom stanju zalosti. Mozemo da se toliko prilagodimo na svakodnevne gubitke, da vise nismo ni svesni njihovog prisustva. Kada priznamo da zivimo pod uticajem necijeg alkoholizma, priznajemo takodje i svoju zalost. Posto je alkoholizam porodicna bolest, svi clanovi porodice osecaju posledice, a ne samo alkoholicar. Svaka osoba pogodjena alkoholizmom reaguje na svoj nacin. Neko moze da pokusa da kontrolise, dok neko drugi moze cak da  porice da problem uopste postoji. Neki ce da okrivljuju sami sebe.

Pre Al-Anona, okupirali smo sebe raznim aktivnostima trazeci resenja za alkoholicara. Kada nismo uspevali u svojim namerama, sugerisali smo sebi da pojacamo napore ili da pokusamo nesto drugo. Mozda smo cak uveravali sebe da je to bila nasa krivica sto nismo mogli da ubedimo alkoholicara da prestane da pije. Da smo samo mogli da nadjemo prave reci u pravo vreme, da ih izgovorimo u pravom tonu, mozda smo mogli da postignemo da alkoholicar vidi situaciju na nas nacin. Ocajni da ostvarimo svoje snove o srecnom porodicnom zivotu, mislili smo da cemo da uspemo ako svu svoju energiju usmerimo na ovaj problem.

U Al-Anonu saznajemo da nismo prouzrokovali alkoholizam, da ne mozemo da ga kontrolisemo i da ne mozemo da ga izlecimo. Ako pokusavamo da nesto postignemo na silu, treba da se setimo slogana „Polako ali sigurno“. Mada ne mozemo da ocekujemo da nam zivot uvek bude lak, ovaj slogan sugerise da ne mora sve u zivotu uvek da bude tesko. Ne treba da radimo vise ili bolje. Radili smo dovoljno dugo i tesko. Mada mozda necemo moci da promenimo alkoholicara, otkrivamo da postoji jedna osoba koju mozemo da promenimo – sami sebe.

Bolest gubitaka

„Moj prvi muz je umro kao alkoholicar, ali nisam zalila toliko njegovu smrt koliko nas neuspeo brak i svoje snove o ljubavi, sreci i zivotu „dok nas smrt ne rastavi“, koji se nisu ostvarili. Moja zalost je bila pomesana sa ljutnjom , ogorcenoscu i pitanjem „zasto bas ja“ godinama. Nisam razumevala da je bolest alkoholizma bila pravi problem. Bolest je prekinula nas brak i zivot mog muza.“  

Posledice alkohola prozimaju nas zivot i mogu da komplikuju nasu zalost. Zalimo sebe, svoje snove i svoje porodice. Ako imamo malu decu, oni mozda vec dozivljavaju posledice odrastanja u porodici alkoholicara. Cak iako nasa deca vise ne zive sa aktivnim alkoholizmom, u njihovom zivotu se osecaju njegove posledice. Oni mogu da budu povuceni, da okrivljuju sebe, da imaju problema u skoli ili da deluju na negativan nacin.

Naša odrasla deca mogu takodje da nose bolni teret porodične bolesti. Iste one osobine koje su im nekada pomogle da opstanu mogu kasnije da izazovu probleme u odnosima sa porodicom, prijateljima ili saradnicima na poslu. Mogu da imaju problema u donošenju odluka. Mogu da se bore sa strahom ili anksioznoscu ili da imaju problema u održavanju intimnih veza. Često stupaju u brak sa alkoholičarima ili sami postaju alkoholičari.

Svakodnevni zivot sa alkoholizmom oštecuje naše samopouzdanje. Kada odlučimo da odemo u Al-Anon mozemo da se osećamo kao da smo vec izgubili sami sebe. Plemenito je da budemo pažljivi i spremni da zadovoljimo potrebe drugih, ali ne na račun svoje sopstvene dobrobiti. Moguće je da smo malo po malo, zanemarili svoje sopstvene potrebe i posvetili svu svoju ljubav, negu i pažnju drugima. Možda nismo ni sigurni kako smo dospeli u ovu  situaciju.

“Shvatio sam da sam izgubio ne samo i onu sposobnost upravljanja koju sam mislio da sam imao, vec  i sebe samog.  Moje ponasanje je izazvalo bas onu zavisnost koju sam zeleo da prekinem. Al-Anon mi je pomogao da vidim ulogu koju sam imao u noćnoj mori koju sam prezivljavao i dao mi je alatke da mi pomognu da se probudim i da pocnem da živim život prema njegovim pravilima, a ne svojim. Danas, mogu da pogledam u ogledalo i da budem svestan da sam povratio ono što je nekada bilo izgubljeno – sebe samog. “

Promena u dinamici odnosa

U Al-Anonu ucimo kako da postavimo granice, da kazemo da kada mislimo da i ne kada mislimo ne. Vise ne dajemo drugima iz obaveze, kontrole ili straha, vec zato što želimo da damo. Kada počnemo vise da brinemo o sebi samima, možemo da dajemo drugima na zdraviji nacin.

Prepoznavanje sopstvene uloge u odnosu sa alkoholičarima je značajni činilac u nasem oporavku. Pre nego sto napravimo pozitivne promene, moramo prvo da postanemo svesni dinamike nasih odnosa i uloge koju smo igrali. Mozda smo bili “omogućivači” koji su spasavali ili opravdavali alkoholičara. Ili smo videli sebe kao zrtvu, bespomocni da promenimo svoje okolnosti. Mozda je nasa uloga bila da prihvatimo svu krivicu zato sto  alkoholičar pije ili se lose ponasa, izvinjavajuci se za sve sto ne ispadne kako treba. Neki od nasih postupaka su neku losu situaciju činili jos gorom.

Ispitujemo nasu ulogu u porodičnoj bolesti ne da bismo krivili sebe, vec da produbimo svoje razumevanje i saosecanje za one delove svoje ličnosti koje zelimo da promenimo. Ne mozemo da se oslobodimo svog  starog načina ponasanja bez ovog razumevanja. Umesto da nastavimo da se osecamo odgovornim za druge, pocinjemo da preuzimamo odgovornost za sebe i svoje postupke. Ucinili smo najbolje sto smo mogli u datom trenutku sa resursima kojima smo raspolagali, ali sada kada nam je svest na visem nivou, mozemo da vidimo i drugi način. Primenjujuci Al-Anon principe u svakodnevnom zivotu, pocinjemo da reagujemo na situacije drugačije nego sto smo to činili u proslosti. Oslobadjamo se iluzija da mozemo da upravljamo i ubedjenja da mozemo da promenimo alkoholičare ili da ih prisilimo da prestanu da piju.

Kada pocinjemo da se menjamo, menjace se i nasi odnosi sa drugima – ne samo sa alkoholičarem, vec i sa svima oko nas. U bilo kojoj relaciji, ako se jedna osoba promeni, menja se i sama relacija. Kao sto smo i mi sami bili pod uticajem porodične bolesti alkoholizma, tako ce i svi oni oko nas da budu pod uticajem naseg oporavka, kada mi počinjemo da se osecamo bolje. Mada mozda zelimo promenu u nasim odnosima, sama promena moze da predstavlja gubitak.

Nece svi da budu srecni zbog novih promena u nama – ponekad uključujuci i nas same. Mozemo da se podsecamo kako nam je nekada bilo i mozemo čak i da pokusamo da ubedimo sami sebe da nam i nije bilo tako lose pre oporavka. Mozemo da očekujemo prolaznu  ljutnju i krizu u ovom periodu. Ovo ne znači da treba da se vratimo tamo gde smo nekada bili, mada cemo mozda da budemo u iskusenju da to uradimo. U početku mozemo da osecamo da nam pozitivne promene ne prijaju. Onih dana kada povratak na prvobitno mozda izgleda lakse, mozemo da verujemo da nas je nasa Visa Sila dovela do ove  tačke u  zivotu. Tamo smo gde upravo treba da budemo.

Glava iz knjige Otvaranje duse, preobrazaj gubitaka docx pdf

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.