Разумевање себе  (рефлексија)

Резултат слика за Понимание себя (рефлексия)

Можемо да гледамо на свој живот као на школу. Ту су лекције, домаћи задаци, учитељи и другари. Школа – то је одлично место где људи уче – у нашем случају, уче живети. Но у тој школи најважније оцене себи даје сам ученик (самооцена). Савки дан нам даје лекције, које ми треба да савладамо – и тада живот прелази ка следећој лекцији, или ако не савладамо – онда то треба да се исправи, и све је то потребно заметити. Као разултат, како би живот «успео», потребно је заметити у њему самог себе, научивши се притом живети исправно.

А како је то – исправно? Зар нам неко може рећи, како живeти исправно? Да, основна правила су позната. Учимо им се цео живот, спорећи са њима, но сада можемо да признамо: то је исправно. Показало се да је то исто тако тачно као правила аритметике или закони физике. Узгред речено верујући људи знају те законе као Закон Божији. Но и ти који су живели без вере, такођe су упознавали те законе «из треће руке». На пример: лаж само штети. Или: с људима се треба опходити као са самим собом. Или: очајање – је свагда грешка. Нарушавање тих закона ће засигурно повредити нас саме, чак ако у првим минутама и осетимо облегчење – касније ће нас то исувише скупо стајати. Када би знали разултат ми никада не би… Но могуће је и научити те законе. Као у школи: научим закон и добијем домаћи задатак да га применим. И ту настају тешкоће.

Као прво ми често нисмо сагласни са тим законима. Падајући са лествице доле, ми би хтели да закони физике не фукционишу. Упадајући у тешке животне ситуације ми одбацујемо и законе живота: лажемо («а како другачије?!»), хвалимо се (да би знали како сам ја добар, и да би се боље према мени односили»), очајавамо («ту нико не може помоћи!»). Но закони свеједно раде, а ми добијамо нову «јединицу» из живота, примивши све негативне последице својих поступака.

Често ми не знамо како да поступимо – исто као и ђаци у школи, који не знају како да поступе при решавању задатка из геометрије. Тада молимо за савет, и задатак постепено постаје све јаснији и јаснији. На крају, ми иако нисмо уверени да знамо разултат, покушавамо да решимо – и по првим разултатима видимо радимо ли исправно или не – и можемо све да изменимо. Ради тога је потребна рефлексија.

Рефлексија, самоанализа, раумевање себе самог – то је окретање свог сазнања са спољашњег света на унутарњи. То је осазнавање својих поступака: зашто смо тако поступили, шта смо на самом делу урадили, шта смо добили као разултат, да ли је разултат, по нашим мерама, добар? То осазнавање својих цености, «правила», сложених као конструкција од готових «туђих» блокова: да ли су они исправни? И какви су разултати? Свет рефлексије је богат, разноврсан и индивидуалан у свакога човека. Само тако ми можемо да схватимо живот и себе у њему, видљив смисао поступака и самог живота, да схватамо, шта је исправно – а шта не… Рефлексија – и то је веома важно! – се чини по одређеним правилима, који одражавају законе живота. Просто говорећи, дело није само у томе да би увидели, какви моји поступци ми доносе корист, а какви – штету, то је само примитивни први степен, рано дјетињство. Ствар је још и у томе, да схватимо, зашто је то управо тако, и да схватимо законитости, како се каже «да научимо живети».

Разматрајући такве законитости, које се пројављују у нашем одељеном животу, ми се срећемо са законима, установљеним Богом. Значи у одређеном степену ми се срећемо са Њим лично. Ми се учимо да кроз сујету, «земни шум» и ситнице, ништавност посведневног живота замећујемо трагове присутства Бога у нашем животу. То, што ми називамо случајношћу, срећом или несрећом, има виши смисао. Јер, ми смо у школи – сетите се? И Учитељ не може давати случајне или бесмислене задатке.

Јасно је зашто у програму «12 корака» рефлексија заузима огромно, веома битно место. Њој је посвећен цео 10-и корак, и не само он: у сваком кораку Програма у основи лежи пажња над собом и разматрање свог прошлог ради тога, да би наше будуће могло бити другачије. Зато нам је тако важно да се научимо навикама рефлексије и да их примењујемо.

О помоћи и саветима

Бива веома тешко, ако осећања, савест, и разум – сви говоре у разнобој. Силна осећања скачу у мени, надјачавају једни друге, и комадићи мисли сметају да поставим све на своја места, а савест спава или просто чека, када ћу се успокојити и бити у стању да слушам њен тихи глас. Тада ми је без даљњег нужан други човек, у кога осећања нису тако снажна, и може да мисли. Опит му помаже да увиди познате ситуације и може да буде у дијалогу са својом савешћу. Зато, када нам је тешко, потребно је саветовати се, говорити о својој ситуацији, може бити, и не само с једним човеком, да би сопствена осећања, разум и савест пришли у поредак, и да би могли донети сопствену одлуку.

Биће грешка, ако без разматрања примимо и применимо туђе савете, туђи опит. У метафори с школом то значи да је задатак решио неко други, и дао мени да препишем. У бољем случају објаснивши ми своје решење… У школи се поступа другачије: тај, ко је решио, објашњава своје решење, а ја се старам да схватим и да проверим, да ли је то исправно? И ако је тако, онда узмем и изнова решавам свој задатак, старајући се да применим то, чему сам се научила из објашњења другог човека. У нашем животу то значи, да, с благодарношћу слушајући и обучавајући се на опиту других људи, ја постајем свесна, да се мој живот разликује од живота других људи, и зато њихова решења могу да мени не одговарају у потпуности.  Зато користећи принципе, којима се они руководе, и њихов опит, ја се старам да схватим како да поступам, и покушавам опет и опет изнова, рефлексијом проверавајући разултате.

Рефлексија је – неопходна навика у преодолењу сазависности. Њој је могуће научити се, и нужно је. Она се треба практиковати сваки дан.

Ми Вам предлажемо да сваки дан писмено одговорите на проста питања:

  • Који важни догађаји су се данас догодили у мом животу? Размотрите по следећим питањима не више од два догађаја на дан:
  • Због чега су они важни?
  • Шта сам тада осећала?
  • Како сам поступила?
  • Да ли је то било исправно? Због чега тако мислим?
  • Могу ли да поправим нешто, ако је то потребно?
  • Да ли ми је потребна помоћ?
  • Шта је још потребно заметити за тај дан? Неки нови опит? Преживљавања? Догађаје?
  • Коме и за шта сам ја данас благодарна?

Могу да буду и друге варијанте рефлексија, нарочито посебне ће оне да буду после 4 и 5 корака.

Желим вам радости и успеха у упознавању себе и Бога у Вашем животу!

http://zebra-center.ru/semya-i-blizkie/120-ponimanie-sebya-refleksiya.html

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.