Аутор: Свештеник Евномије, Белорусија
И тако шта да се ради када је за рођаке јасно видљиво наличје алкохолизма, но зависник неће ни да чује о неопходности да мења свој начин живота.
Можемо да утичемо на друге људе индитректно, мењајући наш однос према њима. Шанса за успех је утолико већа што више чланова породице (и окружења) буде радило на том плану.
- Не заборављај да је алкохолизам дуготрајна болест. Ако хоћеш да помогнеш оздрављењу неопходно је ту чињеницу прихватити и престати се ње стидети.
- Не сматрај болест као срамоту породице. Од алкохолизма је могуће оздравити као и у случају многих других болести.
- Не поступај с алкохоличаром као са непослушном дететом, исто као што то не би радила ако би он боловао од неке друге болести.
- Не гунђај и не држи му моралне лекције. Највероватније да алкохоличар зна све то што ти хоћеш да му кажеш. Једино што ћеш са тим постићи је да ћеш га натерати да настави да виче или да даје пуста обећања.
- Не прихватај обећања која он нема снаге да испуни. Не дозвољавај да обмањујеш себе и не прави се да му верујеш. Алкохоличар је одличан манипулатор који је способан да шпекулише на рачун наше љубави и жалости.
- Не уцењуј га речима типа: „ када би ме ти стварно волео…“ . Количина попијеног сам алкохоличар не може да контролише „снагом воље“. Такав начин призива к савести само ће да повећа његов осећај кривице и ништа неће да измени.
- Не прети нпр., разводом, ако не можеш или се не спремаш да испуниш обећано. Празна обећања дозвољавају алкохоличару да не узима за озбиљно то што говориш.
- Не проверавај колико алкохоличар пије зато што свеједно нема шансе да за све дознаш.
- Не сакривај и не пролевај алкохол. То алкохоличара само тера да се са још већим очајањем домогне пића. На крају крајева он ће свеједно да нађе начин да попије.
- Не укоревај, не свађај се, поготово када се он налази под дејством алкохола.
- Не покушавај да убедиш себе да пијете заједно, надајући се да ће тако њему да остане мање. То не помаже. Тиме што пијеш са алкохоличарем само одлажеш моменат када ће да одлучи да затражи помоћ
- Не очекуј брзо излечење. Као и код сваке дуготрајне болести, пориод лечењеа и оздрављења траје веома дуго. Могући су такође и рецидиви.
- Не уцењуј га речима типа: „ када би ме ти стварно волео…“ . Количину попијеног сам алкохоличар не може да контролише „снагом воље“. Такав начин призива к савести само ће да повећа његов осећај кривице и ништа неће да измени.
- Не заштићуј алкохоличара од ситуација, где пију. Он је дужан да сам научи да каже „не“. Предупређујући остале да му не нуде алкохол, показијеш да му не верујеш.
- Дај му љубав, подршку и разумевање у врема покушаја да се уздржи од пића и чувања трезвенсти. Не надајте се на моментални ефект. Тренутна ситуација у твом дому – то је разултат свега што се годинама издешавало, и сада, да би се ситуација изменила, потребни су такођер месеци, а може бити и године.
Само стрпљиве жене и које доследно испуњавају горе речено могу да се надају на успех, који је дужан да дође на крају.
Породица се често труди да га огради од непријатних последица пијанства, у то време када је алкохоличар дужан да осети на себи разултат свога понашања. С тим у вези је неопходно на најозбиљнији начин да се напомнене:
Драге жене и матере!Не ходите за њим као за малим дететом, не сакупљајте за њим комаде неговог и вашег разбијеног живота. Ако је он оставио за собем неред у кући, нека неред стоји до тог момента док га он сам не почисти. Ако се не сећа на који је начин изгубио капу, или како је „дошао кући“, спокојно, без емоција му објасните шта се догађало (овде може да помогне видеоснимак његовог понашања у пијаном стању. Велика несагласност између тога чега се он сећа и тога што види на камери га стварно може подстакнути да се озбиљно замисли). Будите притом озбиљни и одлични, покажите сву неприличност његовог јучерашњег понашања. Не зовите телефоном началника и не објашњавајте му, како се ваш муж разблио и да неће доћи на посао. Не чупајте га из установа за отрезвљење, из милиције или приликом других сличних ситуација. Нека се он сам објашњава, извињава, отплаћује дугове. Не покушавајте да контролишете пијанство, то вам свакако неће успети, ту сте немоћни као и он сам. Уместо тога, постарајте се, напокон, да часно оцените ситуацију. Сложићете се да до овог часа нисте узимали за озбиљно његово понашање, нисте размишљали о страшним последицана и нисте хтели да признате катастрофалност ситуације.
Немојте да приспособљавате сав породични живот према њему и његовом пијанству. Ако сте разашили кушуљу, дошите је независно од тога какав ће он да дође кући – трезан или пијан. Престаните да се са њим тетошите као са дететом, ви сте га и тако већ превише размазили.
Признајте у њему одраслог човека који је способан да одговара за своје поступке и да самостално гради своју судбинну. Све што сте дао сада радили су били само покушаји манипулације са њим, тако је могуће понашати се само са неодушевљеним предметима, но никако са живим људимна. Дозволите му да сам буде одговоран за своје понашање. Не поучавајте га и немојте му звоцати – то не помаже. Не губите наду. Многи болесни од алкохолизма су полетели духом и почели да живе трезно, како с помоћу лечења тако и без њега.
Ослободите свој разум и срце од постојане учауренсти (загледаности) на болест супруга (оца, сина итд.). Живите свој, а не његов живот. То није призив к егоизму него разуман предлог који се може показати као користан и за самог болесника. Неопходно је да му се да до знања да ви нећете дозволити да занемарите себе. Када ви прекључите своју енергију са мужа на децу, када почнете да доводите до краја све што сте замислили, и научите да се радујете животу независно од његовог стања, Ви ћете да порастете у сопственим очима и у очима Вашега мужа. А то ће му несумњиво бити од користи, између осталог и у погледу лечења.
Та су правила веома важна, јер као што алкохоличар зависи од алкохола тако и породица, живећи са њим, почиње да зависи од алкохолизма. Заборављајући свој лични живот и здравље ближњи узимају на себе његове породичне функције (јер он престаје да их испуњава), живе бригом о њему, покушавају да га извуку средствима доступним њиховом разуму и без његовог особног учешћа (тако га приучавају неодговорности за сопствени живот) – и као разултат још више доприносе развоју његове болести. Тако се саздаје затворени круг: Болест -неадекватна реакција – појачавање болести. Разултат је – растројство нервног система и психосоматске болести, скраћење живота чланова породице. Постепено, то што је било реакција на болест постаје начин живота породице. Сазависност – је такођер болест која може да се настави, чак и ако алкохолићчар престане да пије или се се разиђу због развода. А да би се са том болешћу изборили потебна је помоћ извана. Постоји прекрасан опит оздрављења од сазависимости – групе Ал-Анон.
Чланови удружења породица алкохоличара (Ал-Анон) су спремни да поделе са вама свој опит, храброст и наду. Чланство у њему је анонимно. Контакт меил bgirena@ikomline.net) . На адресама www.aasrbija.com можете да добијете информације о постојећим групама у Београду и другим градовима Србије.
Ако живите у месту где нема удружења Ал-Анон, обратите са већ постојећим групама у блежем већем месту, и у крајној мери изучивши програм који вам предложе, и проучивши неопходну литературу, нашавши материјал на Интернету, Ви ћете сами мочи да организујете месно оделење Ал-Анон и пружити руку помоћи таквим људима каи и ви сами. Не чекајте да неко други почне да ради уместо вас!
Учите, трудите се над собом, делите ваш опит оздрављења с другима, и убедићете се, да тај дуг но радостан пут није узалудан!
Зебрице 