Невесте алкохоличара

 

НЕВЕСТЕ (ВЕРЕНИЦЕ, ЗАРУЧНИЦЕ) АЛКОХОЛИЧАРА

ЊЕНО ДЕТИЊСТВО.. 4

ДЕЦА КАО МИРОТВОРАЧКЕ СИЛЕ — МИРОТВОРЦИ.. 5

ПОТРЕБА ДА СЕ УПРАВЉА.. 6

ОНЕ СЕ НЕ УДАЈУ ВЕЋ УСКАЧУ (беже од куће за младића са којим желе да живе)6

ЊЕНА МЛАДОСТ. 7

НЕВЕСТЕ, БУДИТЕ ОПРЕЗНЕ!9

ЊЕНА БУДУЋНОСТ. 10

ДОК НИЈЕ КАСНО.. 10

Откуда то да се неко уда за акохоличара, или пак уопште за неког младића који ће се касније разболети од алкохолизма? Шта је посреди? Да ли се ту ради о грешци у избору, или је можда у питању прст судбине? Можете и да се не слажете са мном, чак ме можете и каменовати, али, сматрам да је то — судбина. Можемо то рећи и другачије: то је утврђено правило! Научним истраживањима је установљено да су ћерке алкохоличара склоне да се удају за алкохоличаре. Механизам избора брачног друга је нејасан, међутим, та чињеница је потврђена.

У мојој пошти налази се не мало писама од невести (девојака пред удају-заручница) алкохоличара. То су веома поучне приче. Страдања тих женâ неки схватају као реакцију на несрећу коју носе из својих породица. Нарочиту психологију жене као да обликује вишегодишње искуство тешког живота поред човека на ивици алкохолизма – а невеста (девојка пред удају), још не поседује такво искуство. Психолошки посматрано, неке су девојке спремне на све могуће животне тешкоће у проблематичном браку.

„Мене привлаче као магнет само проблематични мушкарци. Зашто?” — питала ме је једна вереница алкохоличара. Ја не знам зашто, међутим, видим да је слична тенденција и у другим писмима.

— Ево фрагмента из једног писма:

„Дружим се са младићем који је алкохоличар. Њему је 25, а мени 20 година. Виђамо се неких осам месеци. Да га оставим нити желим нити намеравам јер га веома волим и желим да он постане човек. Научите ме како да се понашам када је пијан, а шта да му говорим када је трезан; како да успем у томе да он престане да пије? Да се обратим мојим родитељима бескорисно је; они ионако мало знају о мом приватном животу. Да их и питам – како да се понашам са дечком-алкохоличарем, они ће рећи да га оставим. Његовим родитељима једино што остаје је да вичу и псују. Отац мога младића има 50 година и пио је раније, а сада, ево већ је 15 година како не пије. Деда мог пријатеља такође пије, међутим, сада већ ређе. Када вереник и ја одемо до његових рођака деда га обавезно части.

Мој вереник је био ожењен и има дете. Сазнала сам и основни разлог развода: муж је пио, жена га је варала, скандали, он ју је тукао… Суседи, његови пријатељи, сви су алкохоличари а њему је са њима занимљиво. Друге пријатеље – који не пију, он не жили да има”.

Чини ми се да је ово писмо типично за једну невесту алкохоличара.

Обратимо пажњу на то да она о себи не пише ништа. Постоји у писму само једна опаска – она долази из породице где се није поверавало једно другом нити се расправљало о тајнама приватног живота. Дакле, односи дотичне невесте са родитељима нису били нешто нарочито блиски, а могуће је да су били и лоши. Изгледа ми највероватније да је породица њених родитеља — једна веома проблематична породица.

Невеста је сада усредсређена на проблеме свога будућег супруга. Он има много проблема. Породица из које он потиче јесте једна типична алкохоличарска породица. Алкохоличари су му и отац и деда. У прошлости женик је стекао искуство из несрећног породичног живота, тукао је жену. Алкохолизам и насиље често иду једно са другим и преносе се са једног поколења на друго. Недавно сам прочитала научни чланак у којем су проучавали ово питање на 20 породица из Португалије. Ове породице биле су састављене из по три генерације. Присуство алкохолизма и насиља у неколико генерација у једној породици утврђено је у 18 од 20 проучаваних породица.

Невеста, аутор писма, по свему судећи мисли да ће се њој посрећити да избегне злу коб прве жене свога изабраника. Плашим се да ће он и њу – другу жену тући.

Невеста не осећа опасност по себе. Она упорно верује да се све то (и алкохолизам, и сурово опхођење са женом), неће поновити у њеној породици. О, како је силна вера ове невесте у моћ љубави! Са каквом силном увереношћу она то изјављује! Као да јој је искључен онај апарат који мора да хвата сигнале за узбуну. Њен женик недвосмислено шаље такве сигнале, а невеста их не препознаје. То је митолошки начин мишљења, вера у илузије.

Али, зашто она воли не овога човека – какав је он сада, већ неког тамо, будућег? Као да он још увек и није постао човек већ, како се изразила: „хоћу да он постане човек”. Она је непоколебиво убеђена да може од њега да „начини” човека. Као да је некога могуће „начинити” другачијим, нарочито онога ко се сам противи било каквом утицају. Да ли је код њега уопште могућ духовни напредак ако он бира пријатеље само међу онима који пију. Обично човек тежи оној средини у којој може да оствари своје склоности.

Могуће је да је то и основна црта невести алкохоличара – безгранична вера у своју способност да преобликују и преваспитају своје женике, да управљају њиховим судбинама. ДОВДЕ СТЕ ВИ ПРЕВЕЛИ.Може ли уопште било који човек, па макар то била и мајка, отац, или учитељ, да управља судбином другога, да обликује људе по својој замисли, те да држи њихов живот под контролом? Наравно да не. Чак и по сопственој слободној вољи тешко је изменити и самога себе, а поготово другога; то је просто немогуће. Потпуно је бесмислено поставити себи такав циљ. Људи се не мењају по нечијој замисли. Човеку је својствена извесна особина као што је: „отпор материјала”.

Увереност невести и жена удатих за алкохоличаре у успех своје замисли о одвикавању од пића својих женика или мужева, назире се у сваком писму. Оне се чак и не питају да ли је одвикавање уопште могуће. Оне просто траже – научите ме како да се понашам.

„Наравно, ја сам знала да се удајем за пијанца. Међутим, тешила сам се мишљу да ћу успети да га поправим” — пише једна жена алкохоличара.

Потом, у том писму она саопштава како није успела да га „поправи” — реч је коју је употребила. Брак – то није поправна установа већ ће пре бити да је то добровољна сарадња двоје партнера.

Нека друга жена изразила се још прецизније у том смислу: „Када сам се удавала било ми је јасно да је он алкос. Па каква бих ја то жена била ако не могу да преваспитам свога вољенога?!” Иако не баш нешто нарочито поштован, вољени је — вољени! Иначе га она не би назвала „алкосом”. Крај ове приче један је те исти — преваспитавање није успело.

Невесте алкохоличара усредсређене су, дакле, на проблеме својих женика, а не на своје сопствене. Привлаче их проблематични људи који код њих изазивају већу заинтересованост. Постоји објекат за испољавање њихових надпросечних талената. Још ни једна жена на свету није „преваспитала” алкохоличара, није остварила код њега жељену трезвеност у замену за своју љубав. Међутим, не престаје узлет лептира према смртоносној светлости. Таква је сила самоуништавајућег понашања.

ЊЕНО ДЕТИЊСТВО

Могуће је да је она била старија ћерка, или пак јединица у својој породици. Детињство јој је било веома тешко, понекад и због тога што је отац био болестан од алкохолизма (или пак деда), а понекад и због тога јер је мама била веома захтевна, властољубива, те ју је непрекидно критиковала.

Будућа невеста алкохоличара била је веома добра девојчица. Она је тако добро учила у школи, тако је добро поспремала у кући, тако је била марљива и у другим пословима тако да је увек очекивала похвалу од родитеља. Но, узалуд.

Мама није обраћала пажњу на ћеркина достигнућа, будући да је била заузета борбом са мужем-алкохоличарем. Она је примењивала ону погубну педагогију која не дозвољава да се ћерка похвали, а то ју је уништило; и уопште узев „дошли су јој главе”.

Какво год добро да је девојчица учинила, ма колико петица да је добила, њима, родитељима, све је то било недовољно да би је наградили топлином, нежношћу, изjављеном љубављу, нежним додиром, да би ускликнули: „Поносимо се тобом ћеркице! Ти си нам тако драгоцена!”

Родитељи су за ћерку остајали или физички, или емоционално недоступни, а често и једно и друго. Отац је могао да напусти породицу, мама је могла бити заузета разним пословима. Отац је могао и да живи у породици али, ако је био пијан или заузет својим послом, тада са њим није било могуће честито ни прозборити. Тако изгледа емоционалнa удаљеност. Резултат код ћерке је био — неутољена глад за емоцијама. Управо, глад за љубављу.

Колико често су је критиковали код куће? О, веома често.

Одсуство похвала и честа оштра критика од људи који јој највише значе — родитеља, доводи до још једног важног резултата приликом избора будућег супруга: Код ћерке је изграђена очајно ниска самооцена (свест о сопственој вредности).

Негде у дубини душе ова девојчица, потом девојка, убеђена је да је недостојна „да носи свилену хаљину”, она се током целога живота осећа боље у некаквој грубој сукњи. Она се не осећа достојном личношћу нешто нарочито битном у овом животу. А како би она у својим очима и могла нешто да значи, ако за родитеље није представљала ништа?

Она веома жели да докаже да ће код ње све бити у реду, да она уме да оствари постављене циљеве. Понекад се ове девојке заричу да ће у породицама које буду образовале бити све другачије, сасвим не тако како је било код тате и маме. Што је јача жеља да се направи другачија породица, тим је већа вероватноћа да ће се поновити судба мајке. Одрицање од оног начина живота који је пратио детињство значи остати везан, али не на позитиван већ на негативан начин за своју родитељску породицу. Бити везан значи – бити заробљен. То омета слободан избор. Да би се изградиле нове емоционалне склоности, на пример, према супругу, потребно је да се одрасте и да се ослободи од дечијих привржености. У писмима невести исказано је много негативних осећања према родитељима.

Невестама алкохоличара ретко долази у главу таква проста помисао као што је: „ Ја сам достојна вредности, достојанствена жена”. Често им у главу долази жеља да се било ко спасе, да се тај неко сачува од пропасти, да се за некога жртвују саме по себи. — Њој је потребан хероизам. Понекад кроз хероизам људи проналазе осећај уважавања сопствене личности.

Могућност самовредновања код невести алкохоличара је толико мала да је потребан подстицај и подршка споља. Њима је непознато да су: самопоштовање, свест о сопственој вредности, објективна самооцена — дубоко унутарња људска својства. То је просто једна чврста увереност независна од наших стварних достигнућа. Та особина изузетно много зависи од тога за кога и каквог су те сматрали у детињству за тебе најважнији људи — мама и тата. Ако су те доживљавали као доброг човека, волели те безусловно, а не због послушности или примерног понашања, значи да ће твоја самооцена бити висока, дакле, у животу ће бити мање проблема.

ДЕЦА КАО МИРОТВОРАЧКЕ СИЛЕ — МИРОТВОРЦИ

Родитељи девојчице – будуће невесте алкохоличара, могли су се посвађати. Ћерка је видела своју улогу у томе како би их помирила, или пак, како не би допустила да дође до ужасних последица свађе. Када се ратоборни дух рашири по кући дете некако брзо схвата шта му је чинити како ствари не би дошле до тога да се позива милиција, како тата не би истукао маму, како суседи не би чули вриску. Дете брзо склања нож који је био на столу, може искључити телефон, навући завесе на прозорима. И шта још све не. Ситуација ће већ сама дошапнути шта да се ради.

Тако девојчица одраста као превише опрезна. Она је сво детињство одстојала на стражи, свагда је била на опрезу. Оваква ситуација је допринела томе да је она расла као веома оштроумна, одлучна, озбиљна и одговорна. У будућем животу са мужем-алкохоличарем ове особине ће јој свакодневно бити потребне.

Да ли је за дете природно и нормално да буде као некакав прилог у сендвичу, односно, да заузима неку од страна између завађених родитеља. Да ли је за било кога природно да живи незнајући за опуштеност и поверење према свету који га окружује? Да ли је нормално да све време очекује подвале, као да се свакога трена може десити нешто страшно? Деца из алкохоличарских породица могу мислити да је то природно и нормално; она нису ни знала за другачији начин живота унутар породице.

ПОТРЕБА ДА СЕ УПРАВЉА

Онај ко је одрастао у тешкој, проблематичној породици, непрестано жели да напором воље преправи све лоше у добро. Такви људи настоје да на сваки начин не допусте да живот протекне слободно и природно, без притисака и без уплитања са те стране. Они не дозвољавају животу да се одвија сам по себи већ стреме да њиме управљају. Такви верују да могу контролисати ток неповољних догађаја: „Ја ћу га одвићи од вотке”, „Љубав и верност чине чуда и он ми неће пити”, „Добрим женама мужеви не пију”, – њихово је вјерују (кредо).

То што се будућој жени алкохоличара у детињству није посрећило да тата не пије, нема никаквог значаја. Напротив, тим је код ње веће настојање да у свом зрелом узрасту понови исти такав породични сценарио, но овога пута обавезно са срећним исходом.

Корен потребе за управљањем лежи у беспомоћности, у страственој чежњи да се буде јачим него што си то у стварности. Сасвим је довољно и то што је већ једном девојчица — невеста алкохоличара, била беспомоћна.

ОНЕ СЕ НЕ УДАЈУ ВЕЋ УСКАЧУ (беже од куће за младића са којим желе да живе)

Детињство невесте је било такво да је она хтела што пре да побегне и да преусмери свој живот на други начин. О животу невесте алкохоличара могуће је изразити се и речима класика: „У детињству, она није имала детињства”. Није посао деце да мире родитеље, теше повређену мајку… Дете не мора и не може да буде психотерапеут у породици. Могуће је да се оболи и на тако племенитом задатку као што је силна жеља да се обрадују родитељи. Дете се труди изнад својих снага, а родитељима су недовољни сви њихови успеси.

Живот у родитељском дому није лак. Тек што је девојка дорасла до пунолетства, а то она већ веома жели да што пре напусти тај дом. Због тога се такве могу удати изузетно брзо. Ускочиће (побећи ће) за првог који је наишао. Заиста, а зашто им налећу женици управо са склоношћу према алкохолу? Наравно, и алкохоличарски бракове се склапају на небесима.

У духовитом стилу али по смислу савршено озбиљно, В. П. Нужниј (2000), пише о будућој жени алкохоличара: „Она из све душе чека, нада се да ће што пре срести свога принца и отићи из дома који јој је дозлогрдио. Због тога је она пажљива и пуна разумевања према било ком мушкарцу који јој поласка и загреје се за њу… Таква девојка ако некога заволи, биће то – за читав живот. Она је спремна да пође за својим драганом кроз огањ и воду. Спремна је да стоји иза њега до смрти и да прегризе грло било коме ко га увреди. Она је у стању да жртвује све: своју удобност, време, престиж, лепоту, женственост, само да би њеном витезу било добро” (стр. 332).

ЊЕНА МЛАДОСТ

Многе жене бирају себи за мужеве онакве мушкарце који по спољашности или манирима подсећају на њиховог оца. Исто тако су и мушкарци склони да се жене са онаквима, које их подсећају на мајку.

Избор се врши несвесно, на подсвесној равни. То је смртоносна клопка. За стабилну породицу потребан је брачни партнер раван по достојанству, онај са којим је могуће делити одговорност за заједнички дом. Мамини синови и татине ћеркице – јесу инфантилни (детињасти, незрели, недорасли) људи, неспремни за одговорност. Они у браку остварују дечију машту: „Када одрастем, оженићу се тобом, мама”. Засада се још нико није оженио својом мајком. И то је добро. Такав брак би био осуђен на лоше узајамне односе.

Запамтите да се у детињству код будуће невесте алкохоличара образовала неутољива глад за љубављу. Може се чак рећи и више од тога – неутољива емоционална глад. У породици нису биле задовољене тако снажне емоционалне потребе као што су: потреба за додиром (миловањем, мажењем), одобравањем, храбрењем, потреба да се буде прихваћен. Гладан човек је слабо дарежљив. Гладан ће бити задовољан и само мрвицама са трпезе живота. Могуће је да се због тога девојке и не удају већ ускачу, односно беже од куће са својим алкохоличарима. Било какво зближавање, додир, оне примају за љубав о којој су дуго маштале: „Он само што ме је узео за руку, а ја сам му постала одана”.

Жели се да се верује како ће све бити добро. И верују, и иду у сусрет својим страдањима са искљученим радарима који их упозоравају на опасност. Чак и такав знак да је „он тукао своју жену”, њих не упозорава. Нови брак — то није живот по чистој страници папира. У нови брак човек уноси све своје старе проблеме и додаје нове, онолико колико у тај брак уноси своју личност; а личност – то је постојана величина (константна вредност). Не верујете? Окрените се наоколо. Ви ћете се сетити не само једне жене која се развела од једног мужа-алкохоличара, удала се за другог — а и тај је испао алкохоличар. Познате су ми породице где су се људи и по 3-4 пута женили или удавали и сваки пут се показало да су супруг или супруга били алкохоличари.

Ниска самооцена са којом невесте ступају у свет одраслих, обавезно захтева подстицаје споља. Женик са проблемима – то је поље рада на којем је могуће испољити своје до тада потцењене заиста веома добре особине. „Ја ћу се већ постарати да му будем и верна, и одана, и добра домаћица”. Ако женик има деце из првог брака, могуће је и да им се замени мајка. То је напросто прилика да се постане хероина. Упркос миту о злој маћехи, да се постане вољена друга мајка. Ето, тада ће ме он ценити.

Гесло невесте је: „Ја сам ти потребна? Узми ме”. А како то да јој не долази у главу: „А због чега ми је он потребан? Зашто бих му доказивала да сам ја — добра? Ја и тако у то не сумњам”. Међутим, тако може мислити девојка са нормалном самооценом. Њој није потребно доказивати, она себе осећа добром. Друго оправдано питање девојке са адекватном, добром самооценом могло би бити следеће: „А какве то моје потребе он задовољава?” Никакве. Дакле, он ми не треба”.

Жена може настојати да испуни све жеље и прохтеве женика само због тога како би добила потпору споља за своју критично ниску самооцену. Самоодбацујућа љубав… Зашто одбацивати себе? Када ти сама себе одбацујеш, зашто да он не одбаци тебе?

Страх да се буде напуштена, да се буде одбачена, страх да се не буде ничија, сам по себи и нагони на удају. Изгледа као да се њој у детињству није посрећило да искуси осећање пуне припадности оцу и мајци, родитељи су држали дистанцу. Припадати некоме или нечему – човеку, групи, колективу, породици, нацији — угодно је. Само, при томе не треба губити себе, не треба не-припадати самој себи. Када си са неким рађа се илузија да си јача, да је тако сигурније. Али, све је то само илузија. Те жене су толико пострадале у родитељском дому да су спремне да се одрекну реалности, спремне су да верују у илузије. Можда је у свету илузија и лакше живети. Ипак, излаз из њих и судар са стварношћу су неизбежни. Што дуже пребиваш у илузијама, тиме је излаз из њих болнији.

„Уколико не одучим мога Васју од вотке, тада ја ништа не занчим у овом животу”, — ето до тако ништавне сопствене вредности је дошла Гаља, зоотехничар совхоза, 25 година. Она себе сматра за нулу, а Васју за штапић, који, будући да се примиче нули представља значајну величину. Придодаће на тежини и смислу живота ове младе и, ја не сумњам, талентоване, радне и достојне жене. Зар заиста одвојен од Васје или од било кога другог Гаљин живот не значи ништа? Не могу да верујем. А она верује. Могуће је да су јој у детињству стављали до знања како је – празноглава, како је трапава. Тако је и поверовала у своју ништавност. То је опасно.

Невесте алкохоличара су — особе емоционално незреле. Судећи по личним исправама она има 25 година, а осећања су јој као у 12-тогодишњакиње. У њеној души веома велико место заузима страх да не остане сама, страх од будућности, немогућност да самостално стоји на ногама. Слично детету она обавезно мора да се за некога држи, мора да чезне за неким, њој је крајње нужан ослонац. Свима нама је потребна психолошка подршка, али не у том степену да бисмо озбиљно изјављивали: „Без њега не могу да живим”.

Поседујем књигу америчког аутора о томе како избећи самоћу, о улози мушкараца у животу жене. Допада ми се наслов те књиге: „Мушкарци су само дезерт”. Основна тема књиге састоји се у томе да је жена — сама по себи личност, да њен живот може бити испуњен у било каквим услобима — у браку, или без брака. Ако у њеном животу постоји и вољени мушкарац, то је прекрасно. Међутим, мушкарац је — само дезерт, а главно јело је — она сама (Friedman S., 1983).

Невесте, а потом и жене алкохоличара себе сматрају за додатак нечијем животу. Као да су оне прилог, а не главно јело. Понекад то изгледа симпатично: „Дозволите ми да Вам представим своју другу половину”. Зар не? Да ли Ви стварно мислите да сте само половина личности? Брак — то није збир двају половина. Брак — то је узајамно дејство две целовите личности. Ако помножите једну половину са једном половином, као резултат ћете добити једну четвртину. Само ако се помножи јединица са јединицом, добиће се јединица, нешто цело, пуновредно. Невесте још не знају да представљају собом целовиту личност, пуноважну-самосталну јединку.

НЕВЕСТЕ, БУДИТЕ ОПРЕЗНЕ!

Ви играте веома опасну игру која се зове: „У почетку ћу се удати за мушкарца, а потом ћу од њега начинити човека”. У тој игри невесте су у безнадежном положају. Ваш женик пије и не мисли да се обрати за помоћ у вези лечења алкохолизма. То је знак да га нико, у том смислу ни вољена невеста или жена неће изменити. Многе жене су у сличној ситуацији поставиле недвосмислено питање: Или ја — или вотка! Победила је вотка.

Разумем да је девојци чије сам писмо цитирала на почетку главе тешко да сама себи постави питање: „Мој женик пије и нема никаквих интересовања која нису повезана са пијанчењем, не осећа одговорност према свом животу, за живот свога детета. Чиме сам то заслужила? Можда ја себе исувише ниско ценим? Па зар није нормално да се — поштује, цени па чак и воли сам себе”? Извесни писац је рекао да је мера достојанства жене – мушкарац кога она воли. Невесте би могле да поразмисле о томе. Истина, ја се не слажем са писцем. Мера достојанства човека није изван човека, већ у њему самом.

Могуће је да ће унутрашњи монолог невесте поћи следећим путем: „Одсуство осећања личног достојанства у мени – ето разлога због ког ме као магнет привлаче проблематични мушкарци. Женик-алкохоличар — то је већ руинирана личност. У односу на њега изгледаће као да сам ја у завидном положају. Свакога дана имаћу за право да кажем (или барем да мислим) да сам боља од њега, да сам изнад њега. Имаћу морално право да њиме управљам.

Али, зар нећу моћи да нађем неки други начин да применим своје способности? Да све бацим пред његове ноге, а да он још увек не жели да искористи тако скупоцени дар. А може бити, веома се плашим, да ме мој будући муж и остави? То је већ превише, сигурно ме неће оставити. Куда ће он без мене? Та пропашће. Па ја сам му подршка и ослонац.

Ја му дајем тако много — сву пажњу њему, само су његови проблеми за мене и важни, о својим му и не говорим, зашто узнемиравати вољеног мушкарца? Он не воли моје јадиковке. Пристајем на секс по првој његовој потреби без обзира на то да ли ја то хоћу или не. Зар он све то нимало не цени?” Не заваравај се драга, не цени.

ЊЕНА БУДУЋНОСТ

С њим, жеником-алкохоличарем, а потом и мужем-алкохоличарем, јешћеш горак хлеб. Бићеш објекат његове агресије. Та агресија ће бити и на речима и физичка. Сећаш се, он је тукао жену? Могуће је да он и није окрутан човек. Али он не уме да решава конфликтне ситуације на други начин. Неће бити сукоба? Вараш се. Конфликти су чести чак и у срећном браку, и то је нормално.

Чак и ако се не разведеш од мужа-алкохоличара, ти ћеш бити самохрана мајка. Он ће говорити како нема времена да васпитава вашу децу. На самом делу, он нема одговорности пред дететом као што је нема ни у погледу сопственог живота. Ти ћеш се сама старати за све у кући, свих сто процената одговорности за породицу ставићеш на себе. При нормалним узајамним односима сваки од супруга преузима на себе 50 процената одговорности за породицу, за дом, за децу.

ДОК НИЈЕ КАСНО

Драга невесто! Почни да се упознајеш са науком о томе — како се позабавити сама собом. Научи да браниш сопствене интересе. Доста је било сазависности. Прочитај књигу до краја. Сценарио живота је могуће изменити.

За сада за почетак задај себи свега 2 питања:

1. Куда идем?

2. Ко је са мном у друштву?

Одговори себи искрено на ова питања, још је боље — запиши одговоре. И не дао Бог да промениш редослед ових питања! Тада ћеш допасти у ад.

Прво питање — то је питање о циљу и смислу живота, о твојим стремљењима, о томе, шта желиш да постигнеш.

Друго питање ће те натерати да погледаш наоколо, да размислиш ко те окружује, у каквом си се друштву нашла, ко је твој главни сапутник — женик?

Ако ставиш себе у положај страдалнице, оне која трпи, ако принесеш себе на жртву, тада ни ти ни твој садашњи изабраник нећете победити. И теби и њему ће бити лоше. Избор постоји. Он је на теби.

Аутор: Валентина Дмитријевна Москаљенко

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.